Пуче тиква 2

Иако је претерана кабинетска радозналост око садржаја новина и распореда вести на електронским медијима несумњиво допринела поразу Вашег шефа, Ви господине Крстићу настављате.

Тобоже се чудите што нисам користио демократско окружење слободних медија да са Вама полемишем свих ових година, а сада сам смогао „храброст” да отпишем (надам се заувек) бившем консиљеру.

Ономад смо неколико пута седели заједно. Тај повремени контакт требало је да буде сасвим нормалан за председничког саветника за медије и новинара угледне новине.

Тада Вам није, колико се сећам, ништа сметало да ћаскате са неким ко је „писао и уређивао ’Политику’ у њеним најсрамнијим периодима, деведесетих”. Рачунали сте очито да ће исти тај лик – који је заједно са колегама „Политику” од 5. октобра 2000. покушао да поведе другим путем – постати Ваш фаворизовани послушник.

Авај. (Пуче тиква 1) Онолико Вас је увредио један мој коментар у коме сам, поводом извињења за српске злочине изреченог на хрватској ТВ, одао признање Борису Тадићу додајући да на тај начин од Тадићаполитичара може да настане Тадићдржавник.

Увредили сте се из ревности. Пошто сам оспорио статус Тадићадржавника, стављајући га у кондиционал, више се нисте јављали.

Успео сам надљудским напором да попуним празнину у души. Биће, и ојачао, охрабрио се. Измицао (де)контаминацији територије и акваторије за које су Вас очито добро обучили у ЈНА.

Нисте ми се јавно обраћали, мада сам у медијском простору неколико пута начуо шкргут Ваших зуба на неке од мојих текстова.

За крај, морам да Вас обрадујем. Има једна Ваша реченица с којом се апсолутно слажем. Гласи: „Бојим се да се нисмо разумели”.

Ми смо заиста у суштинском, крупном неспоразуму. Око схватања демократије и слободе медија. (Пуче тиква 2)

Мени су сасвим довољни докази које сам предочио и за које сам, за разлику од Вас, добио подршку од колега и јавности.

Ви и даље настављате у стилу фројдовски изабраног наслова једног Вашег блога на Б92 – „Све по списку”. Толерантно, слободарски, нема шта.

„Хм”, ако дозволите да цитирам Вашу класичну мисао.

Нема више полемике са неким ко је слеп код очију.

П.С.

Прихватам Ваше објашњење да купопродаја „Политике” није била област Вашег рада док сте били саветник. Какве има везе ко су власници медија, ако су наши. Тако безбедни, Ви сте се, биће, бавили другим услужним делатностима.