Скупо самопоклањање

Прође и крај јуна и уписа се 5,1 милион обрадованих будућих прималаца поклона. А поклон је привлачан – те новац , те акције важних и великих предузећа. Законом је поклонима намењено 15 одсто од капитала Електропривреде, Телекома, НИС-а, Аеродрома, Јата и Галенике. Али је дарежљиви закон обећао и акције оних предузећа која тек доспеју у већински државни капитал. Ни ту се не исцрпљују разлози за радовање. Већ постоји Приватизациони регистар у коме су стотине милиона евра вредних акција.

Изненадили су се креатори поклона што поклонопрималаца има толико. То треба да орасположи оне који се жале да нас је све мање. А у тих 5,1 милион срећника су само пунолетни држављани Србије, који пребивају у њој; гласачи су и нису пропустили да се пријаве за поклон. Можда ће убудуће бити више и гласача. По званичној статистици, има нас свега 7,4 милиона, па се није квалификовало, или је пропустило да стане у ред за поклон, само нешто више од два милиона младих, непријављених, негласача и других. Поклону се, кажу, у зубе не гледа. Надају се људи, биће упаковано вредно. Најављено је свакоме по хиљаду евра, иако вредност евра опада...

Али далеко је крај 2010. године кад ће поклони, по закону, бити у целини предати. До тада,поклонима управљају неки поклонодавци. Кажем тако, јер у ствари ми сами дајемо себи те поклоне. Да их не добијемо, могли бисмо платити мање порезе. Али поклони увек радују, ако и прођу кроз туђе руке, нарочито ако се при том не смање. А нажалост, има и тога. Зато пратимо догађања са нашим поклонима. Поклон је само оно што се заиста добије и од тада му зуби више нису за гледање.

Са поклоњеним нам неколико стотина милиона евра, колико је вредност акција већ стављених у Приватизациони регистар, управља Акцијски фонд, а не знамо о њима ништа. Било би фино кад би нас Фонд обавестио бар колика је вредност свих тих наших акција, према последњим ценама на берзи, или бар према ценама по којима је обављена приватизација. Тада бисмо имали веће поверење у оне којима је дато право да акције продају, иако су оне претходним законом нама дате. Сад од вештине продаје зависи шта ћемо ми добити.

Ако се сваком у поклон стави по једна акција, требало биукупно да их буде бар 34 милиона, јер је од тога 15 одсто – 5,1 милион акција, свакоме по једна (ако их неће цепати на делове). Влада је већ Јат устројила са 14,7 милиона комада акција, да би онда кршила закон, најављујући да ће и поклоњене акције да прода и дели новац. Влада може мењати сваки закон, али не би смела кршити онај који још није променила. Казне за њу, наравно, нису предвиђене, али то је лош пример. Ако тако остане и ако се Јат успешно прода, видећемо после неког времена колико је узето од поклона онима који не би одмах продавали акције. Наивна је прича да се тиме замрзава структура својине Јата. Кад се „поклоњене” акције продају неко ће их купити, па може и продавати. Структура капитала може се замрзнути само актима Јата.

Друго закидање на поклонима вероватно је код НИС-а. Закон о приватизацији прописао је јавну приватизацију да би се постигла најбоља продаја. Влада је опет била изнад закона. Погодила је директну продају 51 одсто акција тог предузећа за округло 400 милиона евра, ако јој то Скупштина не оспори. Капитал НИС-а подељен је већ на 8,2 милиона акција, што опет није дељиво са бројем поклона – да би се добила бар по једна акција. Остаћемо вероватно и без тих акција.

За сада су само велики трошкови (мада не знамо колики) те велике акције бесплатне поделе акција. А има ли ишта бесплатно?

Консултант за страна улагања