Остали коментари
Љубодраг Савић
Стварни циљ српске приватизације
Они који су практично стварали сву ту имовину највеће су жртве српске приватизације
Који су били циљеви усвајања важећег закона о приватизацији из 2001. године? Први и најважнији циљ био је да се побољша ефикасност предузећа које се приватизује, што је требало да повећа ниво производње, запослености, извоза, односно укупног животног стандарда становништва. Други циљ је био обезбеђење прихода за државни буџет. Ова два легитимна друштвена циља пратила су и два неформална групна или појединачна циља у вези са јефтином куповином најбољих српских предузећа, односно најатрактивнијих локација и пословног простора, као и са остварењем великих провизија.
Какав је епилог спровођења овог закона? Укупна производња у 2008. (пре економске кризе) достигла је 80 одсто, а индустријска производња свега 50 одсто производње из 1990. године, запосленост је била на нивоу од око 70 одсто, а извоз је био скоро двоструко виши, док је у истом периоду (1990–2008) извоз Чешке порастао 15 пута. Од продаје скоро 2.000 предузећа, држава је инкасирала око две милијарде евра. Истина, како је недавно објављено у штампи, Апатинска пивара, са још десет зависних предузећа, поново је продата за 2,2 милијарде долара.
Зашто цена српских предузећа није била виша? Зато што су у исто време продаване три цементаре, две фабрике дувана, више млекара, пивара... али и због чињенице да се добра провизија могла остварити само ако је продајна цена била знатно испод реалне. Да у српској приватизацији нису чиста посла потврђују и подаци о броју раскинутих уговора (скоро четвртина), као и бројне афере, које никада нису доведене до свог логичног краја.
Ко је највише профитирао од процеса приватизације? Српски тајкуни, кумови и остали пријатељи. Држава је захватила само мрвице, док су радници, односно они који су практично стварали сву ту имовину, највеће жртве српске приватизације.
Шта чинити у наредном периоду? Пре свега приватизацију преосталих предузећа спроводити веома опрезно водећи искључиво рачуна о ширем националном интересу. Тајкунима и осталима наплатити реалну цену грађевинског земљишта, а имовину прогресивно опорезовати, док према онима који су узимали дебеле провизије закон мора бити немилосрдан.
Економски факултет, Београд
Последњи коментари
Пуно људи још не схвата шта им је урађено, шта су поседовали кроз друштвено власништво и шта губе једно по једно. Отрежњење народа на срећу брзо обогаћених иде споро, паралелно са отпуштањима, поскупљењима, већим порезима и тако све у круг док све већи број не буде знао понеког ко мора да једе у кухињама милостиње и пропада од стида пред својом породицом јер спада у "губитнике за шта нико није крив сем њега самога".
Прво треба рећи ноторну истину: променом власништва капитала од капипталистичко, приватног у социјалистички, друштеви капитал, извршен је оружаном револуцијом. Па је враћање на предходни капиталистилчки ситем, т.ј. поновном приватизацијом капитала, ивршена је контрареволуција.Нажалост, као што сам појам контрареволуција значи назадовање, па не можемо ни ми очекивати да смо напредоавли што смо се вратили у предходни друштвени сиситем. То потврђују чињенице. И то не само страдање целе радничке класе која је формално била власник капитала у производним предузећима.Већ и економски показатељи тврде, како је у у тексту наведено:"Какав је епилог спровођења овог закона? Укупна производња у 2008. (пре економске кризе) достигла је 80 одсто, а индустријска производња свега 50 одсто производње из 1990. године, запосленост је била на нивоу од око 70 одсто, а извоз је био скоро двоструко виши, док је у истом периоду (1990–2008) извоз Чешке порастао 15 пута." Треће,управо цео свет преживљава велику економску кризу коју су изазавли капиталисти, власници капитала, пре свега у САД! Моје вишегодишње искуство, но и познавањем теорије, ме уверава да је сваки однос међу људима па и рад у прозводњи добара зависи искључиво од нивоа свести човека, где је морал пресудан. А моралност се стиче у породици, у школи се само уче радне вештине.Чеси би били успешнији од нас, као што су били Словенци, да су имали прилку да имају југословенски социјализам.Никако да признамо зашто су Словенци побегли од нас, иако је сада радничкој класи и тамо много теже.Но, и њу елита није питала, када је извршила контрареволуцију.Коа што никако да кажемо истину, да она предузећа којима су руководили морални људи,а због политичког имунитета, јер су били или првоборци или њихови синови, могли су да одлучју без да им се меша политичка бирократија нечасних и глупих моћника, била профитабилна. А таква наша предузећа су помоћу видеофилмова приказивана у америчким колеђима као узор савршенства у сваком погледу.
Krajnje je vreme da narod izadje na ulicu i nasilno sruši ovu vlast. a ne samo i sve vreme da nešto konstatuje, kritikuje, čudi se dosta više kuknjave predjimo na dela!