Ових дана навршава се четрнаест година како су хрватске оружане снаге извршиле агресију на територију бивше Републике Српске Крајине, која је била под заштитом Уједињених народа. После Миљеваца, Масленице, Медачког џепа и „Бљеска“ уследила је „Олуја“. До напада је дошло 4. августа 1995. године, и поред чињенице да је дан раније, у Женеви, крајишка делегација на састанку са хрватском делегацијом, пред представницима УН, прихватила предлог међународне заједнице за мирну реинтеграцију у Хрватску и заузврат добила чврсте гаранције да напада неће бити.

Против крајишких Срба (око 220.000 становника са око 30.000 војника) кренуло је око 220.000 војника из Хрватске и ХВО. Коначан договор за отпочињање „Олује“ десио се 17. јула 1995. на Брионима, на састанку Туђмана са најужим кругом поверљивих сарадника. Туђман је тада прихватио план који му је предложио Анте Готовина. Oво потврђује да су преговори са српском делегацијом били само фарса јер је већ раније одлучено да се крене у оружану акцију.

Бомбардовање је трајало од 4. до 7. августа. Док су Хрвати нападали, амерички бомбардери уништили су српске радарске системе. Бомбе су падале не само на градове и села, већ и на путеве закрчене избегличким конвојима. У исто време босанска муслиманска армија блокирала је путеве, па су се избеглице нашле у замци. Артиљеријском ватром нападнути су сви градови и већина села.

Према верификованим подацима ИДЦ „Веритас“, у „Олуји“ је убијено или се води као нестало 1.960 Србa, са подручјем Босанске крајине та се бројка пење на 2.615 жртава. Војни посматрачи УН у октобру 1995, само у сектору Југ, евидентирали су 22.000 порушених објеката. Нису били поштеђени ни црквени, културни и историјски, као и споменици НОБ-а. У октобру 1995. према попису Међународног комитета ЦК, у западној Крајини „вегетирало“ је 8.444 углавном старијих и немоћних. Савет безбедности осим вербалне осуде није увео казнене мере против агресора.

Хрватска 5. август слави као Дан победе и домовинске захвалности. Тиме слави етничко чишћење и смрт више од 2.500 људи, или „удружени злочиначки подухват чији је заједнички циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва из регије Крајине“. Тужилаштво Хашког суда оптужило је за злочине у „Олуји“ три хрватска генерала: Анту Готовину, Младена Маркача и Ивана Чермака. Они су заједно са другим званичницима власти и оружаних снага Хрватске планирали, спроводили и учествовали у криминалним делима, чији је суштински циљ било трајно протеривање српског становништва из Крајине. Листа се креће око 1.000 оптужених, које би требало да процесуирају локални судови. Ове чињенице су коначно прихватили и представници власти Србије. Тако је министар спољних послова Вук Јеремић изјавио у Загребу да је Хрватска извршила етничко чишћење Срба. Уследила је непримерена реакција званичне хрватске политике, која још није у стању да се суочи са чињеницама. Дискриминирајућим законима које је касније донела, Хрватска само цементира спроведено етничко чишћење. Са законом који је донео Хрватски сабор 15. јула 2008. године, прогнаним Србима одузимају се станови и дарују другим особама, углавном избеглим Хрватима из БиХ. После је уследило доношење Закона о коришћењу пољопривредног земљишта који има задатак да избрише Србе из земљишних књига, што би допринело њиховој дефинитивној елиминацији с простора Хрватске.

Уместо да преузме одговорност за почињене злочине Хрватска покреће тужбу против Србије пред Међународним судом правде у Хагу. Избегли Срби из Хрватске прихватили су ову тужбу с надом да ће тужба и српска противтужба послужити да се изнесу сви они аргументи који се односе на страдања Срба у овом последњем рату, али и у Другом светском, у време НДХ. Узрок последњег рата из деведесетих година може се довести у везу с догађајима из Другог светског рата, када је на простору НДХ страдало готово милион Срба.

Само уколико се приближе политичка тумачења овог историјског догађаја, могу се очекивати и суштинска побољшања односа између Србије и Хрватске. Свакако је цинизам да су Срби отишли добровољно, да су се самоизгнали! У акцији „Олуја“ прекршени су сви принципи демократије, погажене су све конвенције о људским правима и слободама и зато су се слободарске и демократске снаге у свету оградиле од те операције.

Председник Асоцијације избегличких и других удружења Срба из Хрватске