Немојте да са 20 година будете као ми са четрдесетак, јер ако будете такви онда нема ни потребе да постоји омладина, рекао је недавно на изборној скупштини омладине Демократске странке градоначелник Београда и функционер ДС Драган Ђилас. Ова његова изјава може се тумачити као редак и убедљив тренутак искрености политичара који у ствари признаје да су конформизам, подаништво и одсуство критичког духа завладали не само међу старијим члановима Демократске странке већ да је то и једно од главних обележја и страначке омладине.

Тиме се намеће питање чему, у ствари, служе подмлаци наших политичких странака. Не сећам се да је из њихових редова настала нека радикалнија младалачка, свежа и превратничка идеја која је продрмала нашу страначку и политичку сцену. Напротив, подмлаци странака су права слика и прилика својих партијских олигархија, често доведени до гротеске и карикатуре својим настојањима да буду што верније копије страначких функционера. Они се својски и упорно труде да што више личе на своје страначке функционере и да што верније следе свој започети пут грађења страначке и политичке каријере. Конформизам, оданост руководству и подаништво су улазнице у партијске олигархијске редове. Омладина у нашим странкама ту лекцију је веома добро савладала.

Омладина ДС служи данас као нека врста страначке пешадије, делује као регрутни олигархијски центар, поуздани страначки повереник лобистичких група и главна ударна песница у време када се покрену лобистичке групе у странци, или када треба да се осигура јединство у страначким редовима. У унутарстраначким борбама омладина већине странака често је нека врста језичка на политичким теразијама. У изборним сударима и превирањима омладинци се уче политичкој технологији лобирања, што се иначе проглашава за врхунац политичке технике и прагматичности. У тим борбама се кале и припремају нове страначке узданице, уз најважнији услов да не ремете успостављена правила страначког јединства.

Млади активисти не исказују, при том, никакву оригиналну иницијативу, смелост или утопистичку приврженост политичким идејама и идеалима, што би морало да буде главно обележје младих људи не само у странкама. Уместо тог прометејског приступа политици и друштвеним дешавањима, добили смо клониране представнике страначких подмладака као бледих копија својих страначких функционерских изабраника. Функционери страначких подмладака само су пригодан декор у страначком животу, увек спремни да стварају привид снаге и активизма странке, без иницијативе, идеализма и неконформизма. Управо је конформизам и одсуство грађанске храбрости главно обележје страначких подмладака чврсто увезаних у трому и затворену страначку олигархију. Они су се само складно уклопили у мртво страначко море, стајући покорно у ред за улазак у посвећене страначке свите. То су тзв. млади лавови српске политике, али без зуба и смелости, послушни следбеници својих функционерских узора. О томе веома убедљиво сведочи изјава новог председника омладине ДС Балше Божовића. Он каже да се Демократска омладина не плаши да критикује ниједног функционера ДС-а али да нема потребе за тим.

публициста