У тексту у „Политици” објављеном 7. маја описао сам под којим околностима би након избора од 11. маја могло поново да дође до коалиције између ДС-а и ДСС-а. У две речи, основна тврдња била је како ће се на овим изборима показати да Косово као тема има све мање утицаја у јавности и како ће главна питања којима ће се земља бавити у будућности бити економска и социјална. На основу тога ДСС је могао да одлучи да му се као коалициони партнер више исплати да поново прави коалицију са ДС-ом него са СРС-ом. Јер, ако ће у наредне четири године доминантне теме бити економске и социјалне, такви послови не могу да се успешно заврше са СРС. Напротив.

Како је судити према одлуци ДСС-а, та странка одлучила је да не искористи ову прилику, већ је започела преговоре о новој коалицији са радикалима као да ће у наредне четири године приоритетне теме бити Косово, одбрана интегритета земље, остваривање косовског завета и сл. Колико је та процена и политика која се на њој заснива погубна за ДСС види се из њених изборних резултата. На изборима у децембру 2003. године, ДСС је самостално освојио 678.000 гласова. У јануару 2007. године је у коалицији са НС освојио 11.000 гласова мање, да би на управо завршеним изборима његова популарност опала за око 150.000 гласова. (Слично је и са СРС чији је кандидат у првом кругу председничких избора 2008. године добио 1,6 милиона гласова, да би СРС овога пута скупио 1,1 милион.) Све лошији изборни резултати представљају комбинован ефекат промашене теме које та странка ставља у први план, као и покушаја да се за своје циљеве бори са СРС-ом, који у борби за те теме још увек има компаративну предност.

Но, прилику коју није желео да искористи ДСС могла би да искористи коалиција око СПС-а. То долази због чињенице да је СПС данас важнија странка од ДСС-а за формирање будуће владе. То је уједно најважнија промена коју су резултати од 11. маја донели у односу на јануар 2007. године.

Избор са којим су сада суочени социјалисти исти је као избор са којим је до 11. маја био суочен ДСС: да би одлучили да ли ће ићи у коалицију са СРС–ДСС или са ДС-ом, социјалисти морају најпре да одговоре на питање који су послови који чекају Србију у наредних неколико година, шта су њихови циљеви и са киме те послове и циљеве боље могу да остваре. Ако сматрају да је главни посао који предстоји Србији борба за очување косовског завета, одлучиће се за коалицију са радикалима и Коштуницом; ако, насупрот томе, мисле да су главне теме које стоје као изазови новој влади нова радна места, привлачење инвестиција и – што је за социјалисте од посебног интереса – брига за социјално угрожене и пензионере, онда ће се социјалисти одлучити за ДС и Европску унију.

Чини се да би у овом тренутку социјалисти пре могли да се одлуче за коалицију са ДС. Томе у прилог, у ствари, највише иду резултати самих избора који су најбољи индикатор правца у коме се креће земља. Узмимо, рецимо, резултате који су остварени у Крагујевцу. Тамо су странке које подржавају Споразум са ЕУ и које су себе успеле да представе као атрактивне партнере за стране инвеститоре освојиле више од 60 одсто гласова. Да ли има разлога да се сумња да би се слични резултати добили у целој Србији да је Споразум имао времена да да неке ефекте? Закључак је јасан: већину грађана интересује економско благостање. Ако се оно материјализује, као што се материјализовало у Крагујевцу, грађани ће бити спремни да то да награде. Нова радна места значе шансу за оне који су у привредним реформама остали без посла. То је, како кажу социјалисти, њихово бирачко тело. Осим тога, нова радна места омогућују већу укупну масу доходака, што значи више средстава за државни буџет, одакле се исплаћују пензије. То је, такође, бирачко тело социјалиста и ПУПС-а, странке које је са њима у коалицији. Коначно, Европска унија од земаља чланица захтева прописе којима је неопходно водити бригу за социјално угрожене. Косовски завет то не захтева. Напротив. Све су то теме до којих је социјалистима стало, ако су током кампање били искрени у томе да се залажу за социјалну правду и социјално угрожене.

Разуме се, постоји још један независан фактор који целу ову логику може да преокрене. То је насиље на Косову и патња српског становништва које тамо живи. Ако на Косову у периоду док трају преговори о формирању владе избије насиље које ће бити слично ономе које се десило 17. марта 2004. године или 17. марта 2008. године, тема Косова ће се на велика врата вратити на дневни ред и политички односи који су се успоставили после 11. маја ће се потпуно променити. Социјалисти тада никако неће моћи да оправдају улазак у владу са ДС-ом и коалиција СРС–ДСС–СПС ће бити неминовна.

Доцент на Факултету политичких наука у Београду