Odgovor na pitanje – ima li u Srbiji pravog crnog hleba, odnosno brašna od kojeg se pravi ovaj pekarski proizvod, izgleda da zavisi od izbora sagovornika.

Nadležne inspekcijske službe u Ministarstvu poljoprivrede tvrde da prilikom kontrola pekara nisu pronašli pravu crnu veknu, niti brašno od kojeg bi trebalo da se napravi, pa su zaključili da na našem tržištu crnog hleba nema. Takvi zaključci isprovocirali su reakcije pojedinih pekara koji tvrde da je reč o zastarelim propisima koje valja menjati i da bi trebalo ponovo definisati šta je to zapravo crni hleb.

– Crni hleb se dobija isključivo od brašna tipa 1100. Gotovo svi mlinovi u Srbiji imaju tehnološke linije i mogućnosti za proizvodnju ove vrste brašna. Međutim, prema našim podacima, ono se više ne proizvodi jer nema potražnje, osim u retkim slučajevima. Ali ni tada se ne koristi za proizvodnju crnog hleba, već kao sirovina za pravljenje smesa za specijalne vrste hleba. Kada bi se proizvodilo i plasiralo na tržište, brašno tipa 1100 bilo bi od 10 do 15 odsto jeftinije od brašna tipa 500 – objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede.

Naši sagovornici iz ovog ministarstva dodaju da pekari ovo brašno ne traže jer su se potrošači opredelili da crni hleb zamene belim ili specijalnim vrstama. Osim toga, i proizvođači su odustajali zbog manjeg profita.

U Uniji pekara Srbije, međutim, tvrde da tog brašna ipak ima, ali u veoma malim količinama.

– Malobrojni mlinovi melju celo zrno pšenice i tako prave brašno tipa 1100. Ali, to je neisplativo jer mali broj potrošača zaista i hoće da kupi pravi crni hleb. Zato većina mlinova i pekara nema računicu da ga proizvede – kaže Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije.

I najveći pekari potvrđuju da ne koriste brašno tipa 1100, pa i ne proizvode crni hleb. U Pekarskoj industriji „Klas” kažu da su naši propisi zastareli.

– Naziv crni hleb treba redefinisati. Potrošači su zbunjeni i ne znaju šta je crni hleb. Zato valja doneti nove pravilnike koji će napraviti red. Mislim da pojedini mlinovi u Srbiji proizvode brašno za crni hleb, ali ga uglavnom mešaju sa drugim vrstama – objašnjava Momir Lazić, direktor „Klasa”.

I u Ministarstvu poljoprivrede potvrđuju da su potrošači zbunjeni. Za to krive pekare i trgovce.

– Zabunu među potrošačima unose specijalne vrste hlebova koje imaju tamniju boju i tako podsećaju na crni hleb, ali i neodgovorni proizvođači koji neadekvatnim deklarisanjem zbunjuju kupce – kažu u Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede.

Zato, ističu, specijalne, odnosno obojene vrste hleba ne smeju da imaju natpis „crni”. U prodajnim objektima većine trgovinskih lanaca ipak se prodaje vekna koja se deklariše kao crna. Reč je proizvodu pod nazivom „bački domaći crni hleb”.

Kako u inspekcijama tvrde da brašna 1100 za crni hleb kod nas nema, „Potrošač” je kontaktirao sa proizvođačem. U firmi „Hleb A. D.” iz Novog Sada međutim kažu da hleb ne prave od brašna tipa 1100.

– Pravimo ga od namenskog brašna koje proizvodi „Žitko” iz Bačke Topole. Reč je o mešavini raznih vrsta pšeničnog brašna i mekinjastih čestica. Tačno je da ga ne pravimo od brašna tipa 1100, ali smo ga zato i nazvali „bački crni”, a ne samo „crni” – kaže Mila Milanović iz novosadskog „Hleba A. D.”.

Da li je to dozvoljeno i da li se i time obmanjuju kupci, na inspekcijama je da ispitaju. Pored takvog trgovačkog natpisa, uvek mora da stoji i naziv iz pravilnika, ističu u Ministarstvu poljoprivrede. Kontrole, međutim, potvrđuju da proizvođači hleba ne obraćaju dovoljno pažnje na deklarisanje.

– To dovodi potrošače u zabludu jer, čitajući deklaracije, veruju da kupuju crni hleb, a zapravo je reč o specijalnim vrstama hleba – kažu u Poljoprivrednoj inspekciji.

S. Despotović

--------------------------------------------------------

Crni hleb od ražanog brašna

Hleb deklarisan kao crni može se pronaći i u beogradskim „Rogenart” pekarama. Reč je proizvodu koji, kažu, sadrži minimum 50 odsto čistog ražanog brašna i peče se na poseban način.

– Pravimo hleb potpuno identičan onome koji može da se kupi u Austriji i Nemačkoj. Zato u proizvodnji koristimo brašno koje uvozimo iz Austrije, a dodajemo testo koje se prirodno kiseli. U našim crnim hlebovima nema veštačkih dodataka ili boja, već se crna boja dobija dugotrajnim i posebnim načinom pečenjem u etažnim pećima – objašnjava Dragan Vraneš, direktor pekara „Rogenart”, ali dodaje da visoke cene uvoznih sirovina u velikoj meri utiču na cenu finalnog proizvoda.