Lutke „Monster haj” ( Škola za čudovišta) oko kojih se diže prašina gde god da se pojave, lagano osvajaju i tržište Srbije. U radnjama u Americi se i dan-danas teško pronalaze jer se rasprodaju čim ih trgovci raspakuju. Isto tvrde i u beogradskim radnjama. „Majke se zgražavaju, devojčice ih vole”, rekli su nam u jednoj prodavnici dečjih igračaka gde tvrde da bi mogli da prodaju sve što dobiju, ali da je od početka godine uvezen samo jedan kontingent.

Šta je sa njima neobično i šta je to što zabrinjava roditelje? Čime se to igraju današnja deca, i šta im to industrija gladna profita nameće? Istraživali smo kako na ovaj fenomen gledaju psiholozi i gde je u 21. veku granica između stvarnog i magijskog i da li su upravo igračke koje kreira zapad odraz njegovog trenutnog stanja duha.

„Monster haj” ( lutke pomalo prevelikih glava i čudne boje „kože” od plave, zelene do ružičaste) američka su modna linija lutaka koje su puštene u prodaju jula 2010. godine. Zaštitni znak im je stilizovana glava kostura sa pink roze mašnom.

Likovi su inspirisani filmovima o čudovištima i horor fantastikom, a izmislio ih je „Matel”, isti proizvođač koji je lansirao Barbiku, navodi Vikipedija. Nekada osporavana Barbi sasvim sigurno, sudeći po sve većem broju fanova „čudovišta”, gubi trku za 21. vek.

I imena lutaka kao Drakulaura ili Frenki Stejn sve govore. Likovi (uglavnom ženski) prikazani su kao potomci grofa Drakule, Frankenštajna, Vukodlaka, Fantoma iz opere, Zombija, morskog čudovišta…  Neke od njih imaju peraja, izražene očnjake, telo od krzna, zašiljene uši ili druge atribute čudovišta čije su naslednice. Tako Drakulaura (jedna od najpoznatijih „Monster haj” lutaka) ima očnjake i ružičastu kožu, ali, kako se navodi u objašnjenju, „iako je vampir ona je vegan i ne pije krv”.

Među lutkama, koje su postale pravi globalni fenomen, postoje prijateljske ili neprijateljske veze. Prikazuju se kao uglavnom fine, dobre ponekad i zavidne tinejdžerke sa „svim problemima koji prate ovaj period odrastanja”, idu u školu, sve do jedne nose visoke platforme i agresivnu odeću, vole sport i modu i savetuju devojčice na razne teme. Kako ovakve igračke mogu uticati na razvoj dece, pitali smo Aleksandru Janković, psihologa. Ona ističe da je još Frojd rekao da su dva najača nagona koja nas pokreću Eros i Tanatos. I pošto je eros iskorišćen do maksimuma, prelazi se na eksploataciju nagona smrti u marketinške svrhe. Kako kaže, deci se plasiraju serije Vampirski dnevnici, igrice sa vampirima, najrazličitije modifikacije teme smrti. Igra je, nastavlja, izuzetno važna u razvoju dece i zato je važno čime se deca igraju.

Rasplašivanje dece

–Često se kaže da ovakve igračke imaju ulogu rasplašivanja dece, jer se zaista u razvojnom periodu deteta pojavljuju strahovi od usisavanja, komadanja i svih tih sadržaja koji im se danas nude, a kojima na ovaj način navodno ovladavaju – ističe Jankovićeva. Prema njenom mišljenju takvi stavovi su neprihvatljivi.

– Ako je Barbika negde bila simbol američkog sna, sva u roze sa lepom kućom, sve je sada simbol američkog stanja duha. Prvo napravite strašne sadržaje, a onda ga nadvladavate kroz agresiju. Nažalost ovo je vreme kada se misli kako će se uspeti na tržištu, a manje o ljudima i posledicama – ističe naša sagovornica dodajući da danas kada su sve učestaliji agresivni ispadi i vršnjačko nasilje treba biti obazriv sa svim sadržajima koji se najmlađima nude.

– Uvek je pitanje gde prestaje igra. Lično ne bih volela da se moje dete ili bilo ko iz mog okruženja igra ovakvim igračkama, zato što mislim da ovakvi sadržaji nisu dobri, tim pre što deca danas inače žive u virtuelnoj stvarnosti – zaključuje Aleksandra Janković.

Ono što roditelji u komentarima na forumima zameraju proizvođaču je potenciranje na „buđenju ženstvenosti i seksualnosti u osetljivim godinama”, rivalitetu koji postoji među ženskim likovima (uglavnom oko dečaka) i navode decu da se oblače i razmišljaju „na taj čudovišni način”, kroz nametanje provoda i modnih dešavanja. Mnogi ukazuju na morbidnost likova, tim pre što su lutke namenjene već za uzrast dece od šest godina, period odrastanja u kome većina njih teško razlučuje granicu između mašte i stvarnosti.

Barbika postala stvarnost

Dragana Koruga, iz Centra za interaktivnu pedagogiju, smatra da ne treba skandalizovati ovakve stvari.

– Nisam videla kako lutke izgledaju, treba posmatrati kako deca na njih reaguju. Ako su napravljene tako da rasplašuju decu mogu imati svoje pozitivne strane. Mnoga deca se danas vaspitavaju zaplašivanjem takvim čudovištima. Poješće te mrak, veštica, Babaroga… Ako je ovo način da oni to prevaziđu kroz igru, da se strah pretvori u igračku sa kojom mogu da se igraju i rade šta hoće onda ona ima neku svoju vrednosnu kategoriju – objašnjava Koruga. Sa druge strane ako posluže morbidizaciji detinjstva, što nikako nije dobro, onda će imati jako negativnu stranu.

– Ne verujem da je proizvođač takvog renomea bilo šta dao u prodaju a da nije ispitao tržište. Što ne znači da je to opravdanje. Kao što vidite i Barbika je bila preteča nečega što danas gledamo svaki dan, sve bi bilo u redu da ona nije postala stvarnost. To mešanje stvarnosti i magije u dečjem životu je opasna stvar – ističe Dragana Koruga. Magija je, kaže, za njih moguća, a tome je doprineo crtani film, strip, razni mediji i igrice u kojima je sve moguće.

– Ne možemo zatvoriti tržište i biti potpuno isključivi. Treba apelovati na roditelje da pronađu meru u svemu, jer sve u vaspitavanju dece može da ima dobru i lošu stranu – kaže sagovornica „Potrošač”.  

Puritanci i oni drugi

U nekoliko navrata, prema pregledu američke štampe, oglašavali su se i predstavnici proizvođača. Odgovarajući na komentare medija i revoltiranih roditelja Tima Kiplin, generalni direktor „Matela”, rekao je da postoji univerzalna istina iza „Monster haj” lutki: „Ko se nije oseća kao nakaza u srednjoj školi”.

Nemali broj roditelja odobrava novu liniju igračaka, nazivajući suprotni tabor puritancima, poručujući im da ne vaspitava „Matel” njihovu decu, već oni sami. I pojedini američki sajtovi za roditelje pred poslednje novogodišnje praznike uvrstili su „Monster haj” u top deset poklona za devojčice uzrasta osnovne škole, a na internetu se već može videti bezbroj fotografija dece i tinejdžera obučenih u stilu „čudovišta”, grupe fanova otvaraju svoje portale, druže se međusobno. Pomama za ovom pričom dobija neslućene razmere, a roditelji pitaju dokle će sve to dovesti generaciju koja odrasta uz takve igračke.

Lutke „Monster haj” naravno prati čitava industrija. Na tržištu se mogu naći plišane igračke, serijal knjiga, minđuše, video-igrice, privesci i razna oprema za igru sa motivima kostura. Devojčicama se nude i kutije za nakit u obliku mrtvačkog sanduka, ali i kostimi za maskenbal u stilu omiljenih lutaka. Uz svaku igračku (osnovna verzija u Americi je oko 20 dolara, u Srbiji oko 2.500 dinara) dobija se i dodatna oprema, dnevnik za vođenje beležaka, ljubimac (štene, mačka, sova, slepi miš, zmija, pacov..).