Људи обично потцењују количину шећера која се налази у напицима које сматрају за „здраве“, а ову намирницу не очекују ни у многим сланим производима, показују истраживања.

Аутори студије на универзитету у Глазгову затражили су од 2.000 особа у Великој Британији и САД да процене колико шећера има у неким безалкохолним пићима.

Иако су многи претерали у оцени колико га има у газираним напицима, потценили су ниво шећера у фрапеима и воћним соковима, пренео је Би-Би-Си.

Истраживање је такође показало да безалкохолна пића могу да представљају велики удео у укупном калоријском уносу.

Истраживачи су тражили од грађана који су учествовали у испитивању да изврше процену својих недељних навика у исхрани. Њихови одговори су наговестили да кроз напитке уносе чак 450 калорија дневно, што је четвртина укупних дневних потреба за жене и петина за мушкарце.

Научнике је највише забринуло то што људи нису свесни колико у напицима има шећера. Од испитаника се тражило да процене број кафених кашичица шећера у неким најпопуларнијим соковима.

За чист сок од јабуке или поморанџе, енергетско пиће с кофеином и фрапе потценили су количину шећера за две до четири кашичице, а за један напитак на бази мандарине оманули су за скоро 18 кафених кашичица. Признали су да када размишљају о исхрани потпуно занемарују количину калорија коју уносе на овај начин.

Научници који су обавили истраживање подвукли су да претерана конзумација безалкохолних напитака у великој мери доприноси гојазности.

„У неким варијантама као што су густи воћни сокови и фрапеи, који се сматрају здравим опцијама, такође има много шећера. Оно што пијете може да нанесе штету вашем телу исто колико и оно што једете. Зато би за многе који кубуре са прекомерном тежином замена оваквих напитака водом и дијеталним варијантама био први корак ка смањеном уносу калорија,“ каже вођа овог истраживања професор Навид Аатар.

Али шећер није скривен само у овим напицима. Намирница коју многи сврставају у четири беле смрти (уз со, брашно и маст) налази се и у производима у којима је не бисмо очекивали: кечапу, салатама, ароматизованим минералним водама, Мекдоналдсовом рибљем оброку...

Сви су свесни да су чоколадним ускршњим јајима и зекама унели велике количине шећера, али стручњаци упозоравају да је велики проблем то што је он у свакодневној исхрани у многим намирницама „невидљив“.

Иронично је то што храна која се рекламира као здравија зато што има мање масти заправо садржи више шећера.

„Када из индустријских производа избаците маст, они нису баш привлачни за људска непца. Неизбежна последица је да произвођачи, да би поправили укус и текстуру, додају друге састојке, а један од њих је шећер,“ каже за „Дејли мејл“ Там Фрај из Националног форума за борбу против гојазности.

Тестови које је спровео овај лондонски дневни лист показују да у неким производима, омиљеним међу Британцима, има неочекивано много шећера, чак и у оним који се обично сматрају здравим.

Према важећим смерницама, додати шећери – они којима се заслађују храна и пиће, не би смели да чине више од 10 одсто укупне енергије из хране. То је око 50 грама или десет коцкица шећера дневно за одрасле, а девет коцкица за децу од пет до 10 година.

Истраживање је показало да је само једна флаша „кока-коле“  од пола литра довољна да се овај лимит премаши. Други пример је милкшејк из Мекдоналдса који садржи чак 16 коцкица шећера. Превише га је и у ароматизованој и обојеној води (у једној врсти која се продаје у британским радњама 16 и по коцкица на литар и по) и у „ред булу“ (пет и по коцкица у 250 мл).

Има га међутим и у Мекдоналдсовом рибљем оброку (једна коцкица, вероватно из земичке и тартар соса), у теглици готовог соса са шпагете од (шест и по коцкица у 500 мл) и готовој салати од рибе и манга (2 коцкице, потичу из прелива).

У Британском удружењу произвођача сокова кажу да шећер у њиховим напицима није скривен, јер се на декларацијама јасно истиче њихов нутритивни састав, укључујући количину шећера и калоријску вредност.

------------------------------------------------

Како читати декларације

Потрошачима међутим није увек лако да процене шта је много, а шта мало. На сајту британске Националне здравствене службе налази се савет како „читати“ количину шећера на декларацијама.

За намирнице са мање од 5 грама шећера на 100 грама производа може се рећи да су сиромашне шећером, а све преко 15 грама на 100 грама је висока концентрација.

„Шећер је свима потребан као основно ћелијско гориво, али проблем је количина. Калорије из шећера нам се неприметно провуку,“ наглашава Рој Тејлор, професор на Универзитету у Њукаслу.