Каква плата, такав дуг

У на­шој зе­мљи по­слов­не бан­ке по­ред ди­нар­ских кре­ди­та ну­де кре­ди­те из­ра­же­не у стра­ној ва­лу­ти (ЕУР и ЦХФ), тј. кре­ди­те са тзв. ва­лут­ном кла­у­зу­лом. Кре­ди­ти са ва­лут­ном кла­у­зу­лом чи­не око 80 од­сто свих кре­ди­та ко­ји­ма су за­ду­же­ни гра­ђа­ни Ср­би­је.

Кре­дит са ва­лут­ном кла­у­зу­лом је кре­дит код ко­га се це­ло­ку­пан из­нос ду­га и из­нос сва­ке ра­те из­ра­жа­ва у стра­ној ва­лу­ти, а при ис­пла­ти кре­ди­та и пла­ћа­њу сва­ке ра­те из­нос у стра­ној ва­лу­ти пре­ра­чу­на­ва у ди­на­ре.

При одо­бра­ва­њу кре­ди­та из­ра­же­ног у стра­ној ва­лу­ти, ис­пла­та кре­ди­та од стра­не по­слов­не бан­ке вр­ши се у ди­нар­ској про­тив­вред­но­сти, а ра­та од­ре­ђе­на у еври­ма би­ће пре­ра­чу­на­та у ди­на­ре по кур­су на дан до­спе­ћа сва­ке по­је­ди­нач­не ра­те. Као што одо­бре­ни кре­дит до­би­ја­те у ди­на­ри­ма, та­ко ће­те и оба­ве­зе по том кре­ди­ту, тј. ра­те, вра­ћа­ти у ди­на­ри­ма. Из­нос ди­на­ра ко­је ће­те до­би­ти од бан­ке и ви­си­на ра­те ко­ју ће­те пла­ћа­ти бан­ци утвр­ђу­ју се при­ме­ном од­ре­ђе­ног де­ви­зног кур­са, ко­ји мо­же би­ти ку­пов­ни, сред­њи или про­дај­ни.

Ко­ји ће се курс при­ме­ни­ти за пре­ра­чун стра­не ва­лу­те у ди­на­ре од­ре­ђе­но је Уго­во­ром о кре­ди­ту. Обра­ти­те па­жњу на тај део Уго­во­ра. Ни­је ре­дак слу­чај да бан­ке при ис­пла­ти кре­ди­та при­ме­њу­ју ку­пов­ни (ни­жи) курс, а при об­ра­чу­ну ви­си­не ра­те про­дај­ни (ви­ши) курс. То пред­ста­вља до­дат­ни скри­ве­ни тро­шак за вас при­ли­ком сва­ке от­пла­те.

Де­ви­зни курс се ме­ња сва­ко­днев­но, што ути­че на ви­си­ну ва­ше ра­те у мо­мен­ту ка­да до­спе­ва на на­пла­ту. Је­ди­ни пра­ви на­чин за­шти­те од де­ви­зног ри­зи­ка је­сте да има­те ускла­ђен ре­дов­ни ме­сеч­ни при­ход (пла­ту, пен­зи­ју и др.) са ва­лу­том кре­ди­та по ко­ме сте се и за­ду­жи­ли.

Ме­ђу­тим, с об­зи­ром на то да ве­ћи­на гра­ђа­на не оства­ру­је при­хо­де у стра­ној ва­лу­ти, по­треб­но је да се ин­фор­ми­ше­те ко­ји се курс (ку­пов­ни, сред­њи или про­дај­ни) при­ме­њу­је при об­ра­чу­ну и пла­ћа­њу ра­та, да би­сте мо­гли да са­гле­да­те да ли ће ва­ши при­хо­ди мо­ћи да „по­кри­ју“ и евен­ту­ал­но по­ве­ћа­ње ра­те. Пре­по­ру­ка је да се ни­ка­да, а по­себ­но не ка­да су у пи­та­њу кре­ди­ти са ва­лут­ном кла­у­зу­лом, не за­ду­жу­је­те до гор­ње гра­ни­це сво­јих тре­нут­них мо­гућ­но­сти. На тај на­чин се де­ли­мич­но шти­ти­те од ве­ће ра­те, ко­ја би мо­гла на­ста­ти као по­сле­ди­ца про­ме­не кур­са или про­ме­не ка­мат­не сто­пе ко­ја се об­ра­чу­на­ва на кре­дит­но за­ду­же­ње.

Кре­ди­ти са ва­лут­ном кла­у­зу­лом мо­гу би­ти, на пр­ви по­глед, при­влач­ни пре све­га због ни­же ка­мат­не сто­пе не­го што је то слу­чај код ди­нар­ских кре­ди­та. Ме­ђу­тим, они исто­вре­ме­но но­се зна­чај­но ве­ћи ри­зик и под­ра­зу­ме­ва­ју ве­ће тро­шко­ве због не­пред­ви­ди­вих ва­лут­них кре­та­ња. Оно што је уоче­но у зе­мља­ма сред­ње и ис­точ­не Евро­пе је­сте рас­ту­ћи тренд за­ду­жи­ва­ња у ва­лу­та­ма као што су швај­цар­ски фра­нак и ја­пан­ски јен. Раз­лог то­ме је што се кре­ди­ти ин­дек­си­ра­ни у тим ва­лу­та­ма ну­де са ни­жим ка­мат­ним сто­па­ма у од­но­су на кре­ди­те ин­дек­си­ра­не у еври­ма. У на­шој зе­мљи бан­ке углав­ном одо­бра­ва­ју кре­ди­те ин­дек­си­ра­не са­мо у еври­ма и швај­цар­ским фран­ци­ма. Сво­је­вре­ме­но су гу­вер­не­ри не­ко­ли­ко зе­ма­ља у јав­ност из­ла­зи­ли са са­оп­ште­њи­ма у ко­ји­ма по­зи­ва­ју гра­ђа­не да се вр­ло опре­зно за­ду­жу­ју кре­ди­ти­ма ко­ји су ин­дек­си­ра­ни ва­лут­ном кла­у­зу­лом. Слич­на упо­зо­ре­ња смо до­би­ја­ли и од гу­вер­не­ра На­род­не бан­ке Ср­би­је.

Сем ри­зи­ка про­ме­не де­ви­зног кур­са, кре­ди­ти са ва­лут­ном кла­у­зу­лом но­се и ри­зик про­ме­не ре­фе­рент­не ка­мат­не сто­пе за кон­крет­ну ва­лу­ту. Код евра, ре­фе­рент­на ка­мат­на сто­па је ЕУРИ­БОР, док је код швај­цар­ских фра­на­ка то ЛИ­БОР. Ове ка­мат­не сто­пе се мо­гу ме­ња­ти не­за­ви­сно од усло­ва по­сло­ва­ња у на­шој зе­мљи, што је и нај­ве­ћа опа­сност за ко­ри­сни­ке кре­ди­та са ва­лут­ном кла­у­зу­лом. Тре­ба има­ти у ви­ду да су ове ка­мат­не сто­пе тре­нут­но на вр­ло ни­ском ни­воу и да се у на­ред­ном пе­ри­о­ду мо­же оче­ки­ва­ти са­мо њи­хов раст. Због тре­нут­но вр­ло ни­ског ни­воа ЕУРИ­БОР-а и ЛИ­БОР-а, мо­же вам из­гле­да­ти да су ка­мат­не сто­пе на кре­ди­те са ва­лут­ном кла­у­зу­лом ни­ске, али имај­те у ви­ду да уко­ли­ко су те ка­мат­не сто­пе ве­за­не за кре­та­ње ЕУРИ­БОР-а или ЛИ­БОР-а, ве­ро­ват­но ће у на­ред­ном пе­ри­о­ду до­ћи до њи­хо­вог ра­ста.

При­ме­ре ових ри­зи­ка нај­бо­ље смо мо­гли ви­де­ти у не­ко­ли­ко про­те­клих го­ди­на. Од 2005. до 2008. го­ди­не ЕУРИ­БОР и ЛИ­БОР су го­то­во сва­ког ме­се­ца ра­сли, а по­том је курс ди­на­ра пре­ма евру на­гло де­пре­си­рао, што је до­ве­ло до ја­ко ве­ли­ког ра­ста ме­сеч­них ра­та кре­ди­та са ва­лут­ном кла­у­зу­лом.

---------------------------------

Пре­по­ру­ке

Сва­ко за­ду­жи­ва­ње у стра­ној ва­лу­ти но­си ри­зик од про­ме­не де­ви­зног кур­са и ре­фе­рент­не ка­мат­не сто­пе за кон­крет­ну ва­лу­ту (ЕУРИ­БОР, ЛИ­БОР).

Због то­га је бит­но да, чак и ако сте до­не­ли од­лу­ку о узи­ма­њу кре­ди­та са ва­лут­ном кла­у­зу­лом, до­бро раз­ми­сли­те у ко­јој ва­лу­ти да се за­ду­жи­те. Иде­ал­но би би­ло да то бу­де она ва­лу­та у ко­јој оства­ру­је­те при­хо­де. Уко­ли­ко то ни­је слу­чај, по­ку­шај­те да се за­шти­ти­те та­ко што ће­те иза­бра­ти кре­дит са фик­сном ка­мат­ном сто­пом. На овај на­чин је­дан од два нај­ве­ћа ри­зи­ка код кре­ди­та са ва­лут­ном кла­у­зу­лом сте ели­ми­ни­са­ли – про­ме­не ка­мат­них сто­па.

Уко­ли­ко сте већ за­ду­же­ни, и ма­ња про­ме­на ка­мат­них сто­па и де­ви­зних кур­се­ва мо­же знат­но да оп­те­ре­ти ваш кућ­ни бу­џет, због то­га по­ку­шај­те да, ре­фи­нан­си­ра­њем или пре­вре­ме­ном от­пла­том де­ла кре­ди­та, сма­њи­те ме­сеч­ну ра­ту.