Korisnici usluga kablovskih televizija kojima distributeri povremeno ukidaju programe pojedinih televizija pitali su redakciju „Potrošača” zašto se to dešava. Primetili su da do gašenja signala stranih kanala uglavnom dolazi prilikom prenosa utakmica i ređe popularnih, novih serija.

– Korišćenje paketa trebalo bi da nam garantuje neometan pristup svim kanalima koje mreža nudi. Međutim, često se dešava da se pojedini programi ukidaju. Na primer, na drugom programu Hrvatske televizije redovno nam isključuju sportske događaje, iako je ovaj kanal deo paketa koji plaćamo. Imamo li pravo na žalbu i na povraćaj novca zbog toga što distributer ne ispunjava svoje obaveze – pitao nas je jedan čitalac.

U Republičkoj radiodifuznoj agenciji (RRA) imaju jednostavno objašnjenje. Povremeno isključivanje programa stranih televizija uzrokuje kupovina prava na prikazivanje programa od strane domaćih medijskih kuća.

– Nijedan emiter ne sme da prikazuje bilo kakve sadržaje na području za koje nije kupio prava bez obzira na to da li je za spornu teritoriju ta prava kupio neko drugi ili ne – objasnili su u RRA dodajući da je potpuno svejedno da li je reč o sportskim događajima, serijskom ili filmskom programu.

Šta to zapravo znači? Najjednostavnije – ukoliko je, na primer, HRT kupio prava na prikazivanje Lige šampiona, to važi samo za teritoriju Republike Hrvatske. Taj program, objašnjavaju upućeni, ne može da bude distribuiran na teritoriji Srbije, jer bi time, kako kažu, bio ugrožen onaj ko je u Srbiji kupio prava za isti program. Time, hipotetički, štetu trpi i vlasnik licence. Ukoliko program može nesmetano da se gleda na HRT-u zašto bi neko u Srbiji uopšte kupio prava.

Većina korisnika usluga za to iz razumljivih razloga i ne mari. Odgovara im da odgledaju omiljenu seriju ili utakmicu i na nekoj od televizija iz regiona.

Ipak, kako kažu u RRA, ta je oblast još nedovoljno regulisana, a red bi trebalo da uvede nov pravilnik čije se usvajanje očekuje do jula. Tada će i formalno biti propisana obaveza svih operatera da isključe program televizija na koji nemaju prava u Srbiji.

Kako će to funkcionisati u praksi, niko još ne zna. Jer ukoliko bi se tom logikom išlo do detalja, kablovski distributeri će imati pune ruke posle. Moraće stalno da isključuju programe stranih televizija kad god puste utakmicu ili seriju na koju je bilo ko u Srbiji kupio prava.

Da li će stoga primena novog pravilnika uneti zbrku u etar, budući da pojedine popularne kriminalističke serije možemo da gledamo na četiri-pet kablovskih kanala, ostaje da se vidi. Jer kablovski distributeri kažu da je svakodnevno gašenje stranih kanala zbog serijskog programa veoma teško tehnički izvodljivo. Sa sportskim prenosima je, ističu, mnoge lakše.

– Više od 90 odsto ukidanja programa uzrokuje prenos sportskog programa. O tome nas obaveštava zastupnik kanala. Na primer, RTS nas obavesti da u određenom periodu ugasimo HRT jer prenose istu utakmicu, a isto je i sa televizijom „Foks” kada je reč o prenosu Formule jedan – kaže Nebojša Ristić, direktor u kablovskoj televiziji „Kopernikus”.

S. D.

-----------------------------------------------------------------

Reagovanje

RRA i novi pravilnik

Radiodifuzija u smislu dokumenata Međunarodne unije za telekomunikacije ne odnosi se na kablovsku distribuciju (već na radiokomunikaciju u kojoj je emitovanje zvučnog programa, TV programa ili drugih vrsta informacija namenjeno za neposredan prijem najšire javnosti), dok radiodifuzija po definiciji iz člana 4. tačka 1. Zakona o radiodifuziji obuhvata i kablovsku distribuciju.
Pošto 2002. godine nadležno ministarstvo, vlada i Narodna skupština nisu imali u vidu šire značenje radiodifuzije, niti su smatrali potrebnim da regulišu druge teledifuzije osim radiodifuzije, ovaj zakon ne sadrži materijalne, ovlašćujuće, kaznene i druge odredbe o kablovskoj distribuciji i satelitskoj radiodifuziji, osim oskudnih odredbi člana 40. o dozvolama za te oblike telekomunikacija.
Prema Zakonu o državnoj upravi, pravilnikom se razrađuju pojedine odredbe zakona (član 15. stav 1), pa RRA može doneti pravilnik samo kad je na to izričito ovlašćena zakonom (član 16. stav 1), i ne može tim pravilnikom određivati svoje ili tuđe nadležnosti, niti fizičkom i pravnim licima ustanovljavati prava i obaveze koje nisu već ustanovljene zakonom (član 16. stav 2). Po članu 195. stav 1. Ustava, pravilnik RRA, kao organizacije kojoj su poverena javna ovlašćenja, mora biti saglasan zakonu.
S obzirom na gore navedeno, RRA ne može doneti novi pravilnik kojim će se urediti oblast kablovske distribucije ili televizije, ali zato Ministarstvo kulture može dopuniti važeći Zakon o radiodifuziji (i kablovskoj distribuciji) sa novim poglavljima o kablovskom i o satelitskom emitovanju, uključujući i poglavlje o zaštiti interesa slušalaca i gledalaca radio i TV programa.

D. Popović

Beograd