Од марта ниже рате за старе кредите

Све банке које су пре децембра 2011. године одобравале кредите по једном типу курса, најчешће нижем куповном, а рате обрачунавале по вишем, продајном курсу, од марта ће морати да промене ову праксу и то у корист клијената. Јер тада почињу да се примењују измене Закона о заштити корисника финансијских услуга које су усвојене пред нову годину на предлог Народне банке Србије. Дакле, кредити грађана који су подигнути пре децембра 2011. године обрачунаваће се по истом типу курса по којем је кредит одобрен или по курсу који је за корисника још повољнији од оног који је до тада коришћен за обрачунавање месечних обавеза, кажу за „Политику” у Народној банци Србије и додају да ове законске измене представљају исправљање досадашњег понашања банака према клијентима, што ће истовремено многим грађанима донети олакшану отплату преосталих обавеза.

– У оквиру пакета закона усвојених пред крај прошле године, на предлог Народне банке Србије усвојена су и нова решења у оквиру Закона о заштити корисника финансијских услуга, чиме се остварује значајан напредак и обезбеђује фер однос банака према клијентима, а грађанима се омогућава једноставније, брже и ефикасније остваривање њихових права и интереса, у складу са стандардима Европске уније.

И у Удружењу за заштиту корисника финансијских услуга Ефектива поздрављају ове измене, посебно оне које се односе на кредите у отплати јер је познато да су многи грађани управо због овакве политике банака били често у ситуацији да не могу ни да отплаћују своје обавезе. 

– Ако је кориснику индексирани кредит у страној валути исплаћен по куповном курсу, а банка је у отплати рата обрачунавала већи – средњи или највећи – продајни, од марта ће за отплату кредита морати да примењује куповни курс, што ће довести до одређеног смањења месечне рате изражене у динарима. Исто се односи и на случај исплате кредита по средњем курсу који је банка наплаћивала по свом продајном курсу. Дакле, будућа отплата би ишла по средњем, или по још нижем, куповном, ако би банка самовољно пристала да свом клијенту пружи тај бенефит, што је тешко очекивати – каже Дејан Гавриловић из Ефективе.

Он напомиње да је ово јако важно јер су неке банке подешавале доспећа рата свих кредита на увек исти дан, на пример последњи у месецу. Тада банка, објашњава он, намерно повећа свој продајни курс за динар или два и на тај начин заради додатно на курсним разликама. Ти продајни курсеви су често били и до четири динара већи од званичног средњег курса НБС, или чак и до седам динара већи од куповног, па је зарада банке очигледна.

– Ако је клијент рату од 200 евра плаћао по продајном курсу, за кредит који је исплаћен по куповном, рата ће са овим изменама бити мања за око 1.500 динaра. Ако је реч о рати од, на пример, 400 евра рата може бити мања и за око 2.500 до 3.000 динара. У другом случају, када је клијент рату од 200 евра плаћао по продајном курсу, за кредит који је исплаћен по средњем, будућа рата може бити мања и до 800 динара, односно 1.500 динара нижа, ако је реч о кредиту од 400 евра – илуструје примерима наш саговорник из Ефективе.

Рачуница показује да што је већа рата кредита и умањење ће бити веће, што доноси одређену уштеду у кућном буџету. Ипак, остаје отворено питање шта је са курсним разликама наплаћеним до овог тренутка. Став удружења Ефектива је да банке ни до ових измена нису имале право да наплаћују рате по већем курсу, сагласно члану 15 Закона о облигационим односима који прописује једнакост узајамних давања уговорних страна. Дакле, та једнакост се може остварити само ако се исти курс обрачуна и приликом исплате кредита и приликом његове отплате. Друго, овај закон прописује да банка кориснику на располагање ставља одређена новчана средства у виду кредита, која је он дужан вратити уз одговарајућу камату. Значи, камата представља цену кредита и зараду за банку, без икакве курсне разлике или провизије.

Гавриловић каже да је ово потврђено и неким од пресуда које је њихово удружење недавно добило против банака, па је могуће да су у НБС одлучили да реагују и предупреде ствари како би се избегле нове тужбе. Ипак, они се надају да ће грађани, после ових измена и вести да банка мора нешто да им врати, управо допринети да се „разбуде” и крену у подизање тужби због неоправданих наплата кредита.

У овом удружењу кажу да је остало још да се реши питање кредита индексираних у швајцарским францима, наплате разних провизија након исплате кредита (фантомска провизија за праћење кредита, провизија за превремену отплату итд).

– И сада постоје случајеви да банка рекламира кредит као повољан, у смислу ниже каматне стопе, али у реклами не спомиње накнаду за праћење кредита у неком фиксном месечном износу, која свакако поскупљује цену кредита. Затим, ту су и провизије за обраду кредита, које банке наплаћују у процентуалном износу од суме одобреног кредита. Тако банка која обави исти посао обраде кредитног захтева за кредит од 1.000 евра као и за кредит од 10.000 евра, са провизијом од два одсто, у првом случају заради 20 евра, а на другом 200 евра, иако је у суштини обавила идентичан посао – каже Дејан Гавриловић и додаје да свакако поздрављају одлуку НБС да уђе у процес измене закона које доносе грађанима макар и минималну корист.

У Ефективи напомињу да уколико сваке две године овај закон буде мењан у корист клијената, у неко догледно време можемо очекивати потпуно сређивање банкарског тржишта и максимално транспарентно понашање банака према својим клијентима.

-------------------------------------------------------------

Повољније и за пољопривреднике

Новина је проширење заштите коју пружа овај закон на предузетнике и пољопривреднике. Ова лица убудуће ће имати исти статус као и грађани, физичка лица, при узимању кредита, полагању новца, обављању плаћања и коришћењу других финансијских услуга, па ће банке бити дужне да им достављају све предуговорне информације, обавештења током трајања уговорног односа, а њихова права у односу на валуту у којој се одобрава кредит, тип курса који се примењује, промену каматне стопе биће иста као и за свако друго физичко лице, кажу за „Политику” у НБС. 

Исто тако, заштита се проширује и на жиранте или власнике ствари на којима је заложно право с обзиром на то да се у пракси дешавало да они често нису били упознати ни са садржином уговора, а нису били ни благовремено обавештавани о обавезама главног дужника, а посебно када не измирује обавезе.

-------------------------------------------------------------

И банкама у прилог?

Уведена је могућност кажњавања банке новчаном казном у износу од 100.000 динара ако у року не одговори на захтев НБС по притужби корисника. Ова казна, иако новчано не представља превелики издатак, могла би натерати банке да одговарају на захтев НБС за достављање конкретнијих информација у вези са притужбом, а не као што је до сада био случај када је банка једноставно могла игнорисати захтев НБС без икаквих 

санкција.

– Ипак, нису све измене само у корист клијената, неке иду и банкама у прилог. Тако је смањена минимална казна за банке са 500.000 на 80.000 динара, али је повећан лимит максималне казне са 800.000 на милион динара, чиме се НБС-у даје могућност да блаже казни банку у случају учињеног прекршаја. Дакле, ако НБС има дискреционо право да одлучи да ли ће казна бити 80.000 или милион динара, постоји добра шанса да та казна ипак буде минимална. Зашто би иначе и била смањивана на тај износ ако та логика није укалкулисана у ову одлуку? Друго, проширен је број прекршаја који се кажњавају у поступањима банака – каже Дејан Гавриловић, коментаришући неке од измена закона.