Рате дугорочних кредита у еврима ће расти

Грађани који планирају да подигну стамбени кредит или да се дугорочно задуже у еврима требало би добро да размисле, нарочито ако је каматна стопа везана за промену еурибора (референтне каматне стопе). Он је тренутно на историјском минимуму, али стручњаци предвиђају његов раст, што значи да постоје и ризици на које грађани морају да рачунају, нарочито ако се задужују на 20 или 30 година. 

Тржиште стамбених кредита тренутно одликују два кључна параметра – низак ниво кредитне способности клијената и ниска референтна каматна стопа – еурибор. Интензивно подизање стамбених кредита током 2007. и 2008. године довело је до тога да практично не тржишту нема клијената који могу да се задуже неколико стотина евра месечно. Тада, када су марже биле и мање од два одсто, банке су имале проблем да нађу довољно средстава како би их пласирале свим заинтересованим грађанима. Сада је ситуација обрнута. Банке сада имају мање заинтересованих клијената за стамбене кредите док су марже знатно веће, каже Дејан Гавриловић из потрошачке организације „Ефектива“.

Гавриловић напомиње да су тренутно у понуди стамбени кредити са валутном клаузулом индексирани у еврима, по формули која садржи фиксну маржу и променљиву вредност еурибора. 

Најповољнији су субвенционисани стамбени кредити (из буџета Републике Србије). За ове кредите је маржа ограничена на 4,5 процената, док тренутна вредност најчешће коришћених референтних каматних стопа износи 0,24 одсто за тромесечни еурибор или 0,343 одсто за шестомесечни еурибор. Ако се клијент, на пример, задужи по тренутно најповољнијим условима – номиналном каматном стопом од 4,74 процента (4,5 одсто маржа + 0,24 одсто еурибор) и узме 50.000 евра на 300 месеци отплате, његова месечна рата биће 284,77 евра, али се не може надати да ће тако и остати – објашњава наш саговорник. 

* У табели је приказан обрачун рата за пример кредита од 50.000 евра са
роком отплате од 300 месеци без пратећих трошкова (накнада за обраду кредита, процена вредности непокретности, накнада НКОСК, осигурање непокретности од основних
ризика, одржавање кредитне партије, одржавање текућег рачуна и др.)

Овако ниска вредност референтне каматне стопе никако се не може узети у разматрање као стабилна вредност за дужи период. Историјски максимум тромесечног еурибора забележен је у октобру 2008. године и тада је износио 5,393 одсто. С обзиром на то да се кретао у распону од 0,18 до 5,39 одсто, може се рећи да је његова просечна вредност око три процента.

Узевши у обзир све ове параметре, „Потрошач” је истраживао како би то изгледало уколико би неко ипак узео стамбени кредит од 50.000 евра на 300 месеци. Пратили смо могуће промене у зависности од кретања референтне каматне стопе и са номиналном каматном стопом која се рачуна као фиксна маржа банке од 4,5 процената увећана за тромесечни еурибор.

– За позајмљених 50.000 евра клијент би тако уместо 85.431 евра, како је предвиђено планом отплате, на крају вратио 110.850, односно 135.144 евра у случају да се тромесечни еурибор само врати на вредности на којима је већ био. Гаранције да неће имати и већу вредност (нови историјски максимум) не постоје, па постоји ризик и да ануитет односно сума укупне обавезе према банци буде и већа. На овај ризик треба додати и већ постојеће ризике – валутни и ризик од губитка посла, тако да узимање стамбеног кредита у овом тренутку представља изузетно ризичан потез –објашњава Гавриловић. 

Требало би подсетити да је овај прорачун рађен за најповољнији кредит – са најмањом каматном стопом у понуди банака. Велики број клијената не може да испуне неки од услова (најчешће да стан буде укњижен), па на овај најповољнији кредит не могу ни да рачунају. 

Њима преостају комерцијалне понуде банака за кредитирање куповине неукњижених станова из извора средстава банке са знатно вишим маржама, што перспективу клијента под кредитом чини још лошијом, а месечну обавезу још већом и теже испуњивом.