Svetska zdravstvena organizacija je procenila da je u 2010. godini u svetu oko 43 miliona dece mlađe od pet godina biloprekomerne težine. Iako je nekad smatrano da je ovo problem sa kojim se suočavaju uglavnom razvijene zemlje, novi podaci su pokazali promenu te tendencije. Zapravo, postoji rast broja gojazne dece u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama, naročito u urbanim područjima, pa tako danas 35 miliona dece mlađe od pet godina sa prekomernom težinom živi u zemljama u razvoju, a oko osam miliona u razvijenim zemljama. Procenjuje se da je u SAD i Velikoj Britaniji od 18 do 23 odsto dece sa prekomernom težinom. Studija sprovedena u 15 evropskih zemalja u 2007. godini pokazala je da 24 odsto dece uzrasta od šest do devet godina ima povišenu telesnu masu. Slični podaci su i u Srbiji – prema istraživanju Instituta „Batut”, 18odsto dece i omladine, uzrasta od sedam do devetnaest godina, umereno je gojazno i gojazno, što predstavlja porast uodnosu na 2000. godinu.

Stručnjaci se slažu da su dva glavna razloga povećanja gojaznosti kod dece: nepravilna ishrana sa povećanim sadržajem šećera, masti i soli i smanjena fizička aktivnost. Pored ova dva primarna razloga, iskristalisao se i jedan od sekundarnih, koji podrazumeva uticaj marketinških komunikacija na ponašanje dece, odnosno reklamiranje nezdrave hrane.

U razvijenim zemljama, dete svakog dana vidi 15 televizijskih reklama kojima se promovišu prehrambeni proizvodi, od kojih 98 odsto sadrži visok nivo šećera, masti ili soli. Najčešće reklamirani prehrambeni proizvodi upućeni deci su: slatki musli (cerealije), slane grickalice, slatkiši i gazirana pića. Procenat televizijskih reklama koje promovišu nezdravu hranu za decu varira od zemlje do zemlje, od 49 odsto u Italiji do 100 odsto u Velikoj Britaniji i Danskoj, a u proseku tri četvrtine reklama prikazuje navedene proizvode. Utvrđeno je da deca posle gledanja reklama za prehrambene proizvode jedu više nego kada nisu izložena tim reklamama, i to ne samo da raste konzumacija reklamiranog proizvoda, već i hrane uopšte.

Pored televizijskog oglašavanja, u novije vreme sve više se koriste i druga sredstva promocije, sa značajnim porastom važnosti interneta. Koristeći interaktivnost ovog medija i dečju naviku da provode dosta vremena i lako se snalaze u virtuelnom prostoru, mnoge kompanije su osmislile veb-sajtove na kojima deca mogu da igraju igrice, učlanjuju se u klubove i da se informišu o proizvodima kompanije, kroz zabavu i igru. Drugi vid promocije koji postaje naročito popularan jeste oglašavanje u školama, kroz razne panoe, automate za prodaju pića, slatkiša i grickalica i sponzorisanje školskih aktivnosti.

Zanimljivo je pogledati i kakvu poruku reklame prenose deci. Uobičajeno se naglašava da je proizvod ukusan i zabavan, ali i da će kod deteta izazvati da bude srećno i „kul”. Prema jednom opsežnom istraživanju u Bugarskoj, utvrđeno je da je u tri četvrtine reklama za prehrambene proizvode dete koje reklamira proizvod normalne težine i izgleda zdravo. Pored toga, nezdrave navike u ishrani prikazuju se kao pozitivne, na primer u više od polovine reklama jelo između obroka nije predstavljeno kao loša stvar.

Osnovna atmosfera u ovim reklamama je: humor, zabava, akcija, avantura, popularnost, pri čemu se koristi dosta muzike, animacije i crtanih likova, znajući da su to elementi koji se deci najviše sviđaju. Imajući u vidu da roditelji često gledaju reklame sa decom, u mnogima se pojavljuju i izjave kao što su: „sa dodatkom mleka”, „čokolada koja daje energiju”, „sa prirodnim sastojcima”, „odobreno od strane roditelja” što zbunjuje, a često dovodi i do pogrešnog tumačenja karakteristika proizvoda.