Maltežanin Džerald Striklend (38) direktor „Energsa”, konsultantske kompanije sa sedištem u Briselu, jedan je od vodećih stručnjaka u oblasti elektronske i električne opreme. Pre nego što je započeo samostalni konsultantski posao, Striklend je od 2002. do 2009. godine bio generalni sekretar ELC unije koja je u EU lobirala za interese evropskih proizvođača sijalica predstavljajući sedam kompanija koje učestvuju sa 95 odsto proizvodnje i zapošljavaju 50.000 radnika. Organizacija ELC osnovana je osamdesetih godina prošlog veka s ciljem da zastupa interese proizvođača sijalica u Briselu i da se bavi pitanjima svetlosnih izvora i uštede energije.

− Dok sam bio generalni sekretar ELC unije, lobirali smo za mnoge zakone u okviru EU u interesu industrije. WEEE direktiva (odlaganje starih električnih i elektronskih uređaja) bila je zaista značajna i velika. Kasnije je u okviru takozvane EUP direktive (ekološki projekat za potrošnju energije) bilo nekoliko mera koje su obuhvatale i sektor informacionih tehnologija, aparate za domaćinstvo i osvetljenje. Cilj je bio da se ustanovi minimum potrošnje energije dovoljne za rad nekog uređaja. Što se tiče osvetljenja, mere su u početku obuhvatale ulično osvetljenje, kancelarijsko i osvetljenje u domaćinstvu. Tu nije reč samo o zabrani prodaje običnih električnih sijalica, već i o postepenom povlačenju sa tržišta proizvoda koji se koriste u uličnom osvetljenju, a koje iznosi jedan odsto od ukupne evropske potrošnje energije, kaže Striklend.

Samo jedan odsto?

To je ipak mnogo. Što se tiče osvetljenja u domaćinstvima, imali smo prodaju od oko 1,9 milijardi električnih sijalica godišnje u EU. Iako značajan broj za industriju, sa stanovišta zaštite životne sredine obične sijalice su prilično neefikasne. Pored toga su i relativno jeftine, pa ne postoji interes za nastavak proizvodnje. Takođe, 95 odsto energije sijalice od 100 vati završi kao toplota. One jesu dobra grejna tela, ali ne i izvori svetlosti.

Nove sijalice su veoma skupe, zar ne?

LED sijalice (svetleće diode) su najefikasnija zamena za obične električne sijalice. One su skupe, jer je tehnologija izrade još u razvoju. Ali, od obične sijalice do LED sijalice postoji čitav niz različitih proizvoda na tržištu, kao što su različite vrste halogenog i fluoroscentnog osvetljenja. Sve su efikasnije od obične sijalice. Ekvivalent klasičnoj sijalici od 100 vati je fluoroscentna od 20 vati, koja štedi 80 odsto energije. Kada je u pitanju ušteda, izračunali smo da je ona na godišnjem nivou između sedam i 13 evra po sijaličnom grlu. Imajte na umu da je rok trajanja obične sijalice oko 1.000 sati, a nove, fluoroscentne sijalice traju tri, šest, deset, pa i 15 puta duže. Mnogi će pre kupiti deset običnih sijalica po ceni jedne fluorescentne. Kada kupujete bilo koji proizvod koji troši energiju, važno je da ne gledate samo cenu proizvoda. Treba uzeti u obzir apsolutnu cenu, što je cena samog uređaja i energija koju platite da biste koristili taj uređaj. Mislim da se situacija polako menja, naročito zbog ekonomske krize, opasnosti od klimatskih promena i činjenice da moramo da smanjimo potrošnju energije.

A šta će biti sa običnim sijalicama?

Ako sve bude u skladu sa zakonom, do 2012. godine na tržištu EU više neće biti klasičnih sijalica od 40 vati. Sijalica od 100 vati nema u prodaji od prošlog septembra, od 75 vati neće biti od narednog septembra, a sijalice od 65 vati biće povučene septembra 2011. godine. I dalje će biti sijalica od 25 vati i manjih. Mislim da će sijalice velike snage, koje su štetne po životnu sredinu, nestati sa tržišta relativno brzo. Slične regulative postoje u SAD, Južnoj Americi, Kini, Rusiji i u okviru UN.

Ali, sami ste rekli da su nove sijalice skuplje od starih, što znači da njihova zamena predstavlja veliki trošak. Odakle zemljama kao što je Srbija novac za njihovu zamenu?

Za države bivše Jugoslavije, uključujući Srbiju, može biti interesantan novi sistem zamene starih sijalica. Radim na nekoliko projekata u istočnoj Evropi, u okviru ESCO (kompanije za energetske usluge) koje ulažu u infrastrukturu i zamenu starih sijalica novim. Račun za utrošenu energiju se smanjuje, a ESCO je plaćen od ostvarene uštede. To se zove ugovor po učinku.

Kako to funkcioniše?

Vodim projekat koji finansira EU u Sloveniji, Estoniji i Poljskoj. Raspisan je tender u tri opštine u ove tri države i ESCO je angažovan na zameni starih sijalica i plaćen je od uštede. Na primer, ako postoji sistem u kome je 1.000 klasičnih uličnih svetiljki zamenjeno novim, godišnji račun za struju nije više milion evra, već je za 400.000 evra manji. Od te uštede plaćena je zamena sijalica, a novac od buduće uštede može biti uložen u obrazovanje ili infrastrukturu. U pomenute tri opštine imali smo uštedu od 40 do 45 odsto. Pokazalo se da ovaj model funkcioniše izuzetno dobro. Sada radimo na pratećem projektu koji će, nadam se, finansirati EU. U Sloveniji ima oko 200 opština, a u Poljskoj oko 2.500. Mi želimo da se ovaj sistem razvija i da se primeni i u zemljama bivše Jugoslavije. Na svakih 10 stanovnika u proseku dođe jedna ulična svetiljka, što je nekih 150.000 u Beogradu. Postoji veliki potencijal u smanjenju utroška energije za osvetljenje u Beogradu, reč je o milionima evra godišnje.

Vladimir Jokanović

---------------------------------------------------------------

Oprez pri kupovini

 Preporuka potrošačima je da pri izboru provere procenjeni radni vek sijalice, energetsku klasu proizvoda i jačinu izraženu u lumenima

Da li je u Srbiji u ovom trenutku zamena običnih sijalica „štedljivim”, po sadašnjoj ceni struje, za prosečnog potrošača isplativa?

Jedno od mišljenja je da bi pravi efekat bio ostvariv samo kada bi bile postavljene u celoj kući, a da bi moralida prođu meseci kako bi ova investicija od nekoliko hiljada dinara olakšala budžet.

Drugi su došli na ideju da nov sistem osvetljenja isprobaju tako što bi rasvetu postavili u hodnicima stambenih zgrada, što bi bilo izvodljivije jer bi stanari podelili trošak. Procenjuju da bi računi za potrošenu zajedničku električnu energiju bili smanjeni za tri puta, a da bi se investicija isplatila već za pet meseci.

Sudeći po komentarima korisnika na internet forumima kvalitet energetski efikasnih sijalica koje se prodaju na našem tržištu trenutno je mnogo važnije pitanje. Na buvljacima i u radnjama mogu se naći i po ceni od 80 do 100 dinara, dok recimo „filips” štedljive sijalice u specijalizovanim radnjama (od pet do 23 vati) koštaju od 400 do 450 dinara. Preporuka potrošačima novosadske firme „Ultra lajt” je da zaobiđu pijace gde se prodaju falsifikati, a da osim provere proizvođača pogledaju i procenjeni vek sijalice, kao i energetsku klasu proizvoda.

– Vek sijalica koje prodajom je oko 8.000 radnih sati, a u hipermarketima se mogu naći i znatno jeftinije čiji je vek oko 3.000 sati, na šta kupci obraćaju pažnju. Važno je i da li je sijalica A ili B energetske klase pa i to treba proveriti – kaže Tigran Račić, vlasnik preduzeća za prodaju rasvete „Ultra lajt”.

Potrošači na internet forumima komentarišu i da energetski efikasne sijalice daju slabije osvetljenje od konvencionalnih, ali i da manje zagrevaju. Kao manu navode i to što se ne preporučuje često paljenje i gašenje tako da nisu pogodne za sve prostorije.

– Što se tiče jačine osvetljenja to je ipak subjektivan osećaj. U početku proizvodnje ovih sijalica to možda jeste bio problem ali je on sada prevaziđen. Energetske sijalice nove generacije sada već vrlo brzo ostvaruju punu jačinu i to za kratko vreme, a proizvođači su u obavezi da navedu tačnu jačinu sijalice izraženu u lumenima. Tako je lako uporediti proizvode – ističe naš sagovornik. On, ipak, smatra da su one (skuplje i do 15 puta od običnih) luksuz za domaće potrošače i da bi država koja se zalaže za poboljšanje energetske efikasnosti morala da pruži određene olakšice za ove proizvode.

– Onima koji žive blizu granice sa Mađarskom više se isplati da ih tamo nabavljaju jer se stalno organizuju promocije i popusti. Cena u Srbiji je visoka – kaže Račić.

Elektroprivreda Srbije uradila je pre nekoliko godina studiju o mogućim efektima uštede prelaska na energetski efikasne sijalice, ali za sada ne postoji podatak koliko domaćinstava je ovakve preporuke usvojilo. Građanima je tada podeljeno oko 120.000 ovakvih sijalica koje su završile u oko 60.000 domaćinstava.

I. A. – J. A.

--------------------------------------------------------------

Ogromna ušteda

Prema analizama EPS-a, štedljiva kompakt fluorescentna sijalica (CFL) snage, na primer, 20 vatiu potpunosti menja klasičnu sijalicu sa usijanim vlaknom koja ima pet puta veću snagu, dakle 100 vati. Ta štedljiva sijalica ima isti svetlosni fluks, dakle, daje istu svetlost. Prema tome, jasno je da štedljive sijalice u istom vremenskom periodu troše pet puta manje električne energije. Uzto,traju čak deset puta duže. „Klasična” sijalica traje u proseku 1.000 sati, dok je vek trajanja štedljive sijalice 10.000 sati.

Na primeru korišćenja sijalice od šest sati dnevno, došlo se do računice: „klasična” sijalica potroši 18 kilovat-časova električne energije mesečno, a „štedljiva” sijalica svega 3,6 kilovat-časova. Ako jedna sijalica, uz rad od šest sati dnevno, smanjuje mesečnu potrošnju za 14,4 kilovat-sati, jasno je da bi tri miliona takvih sijalica, dakle u svakom domaćinstvu bar po jedna, smanjilo mesečnu potrošnju za 43,2 miliona kilovat-sati.

To je na mesečnom nivou vrednost električne energije od oko 2,2 miliona evra. Smanjivanjem potrošnje električne energije, smanjujemo potrošnju neobnovljivog resursa – uglja, samim tim smanjujemo i uticaj termoelektrana na životnu sredinu.