Скупље месо, јефтиније прерађевине

За корпу од 52 исте намирнице у септембру је потребно издвојити 545 динара мање него у јуну ове године. Набавку у коју спадају брашно, хлеб, тестенине и житарице, свеже месо и сувомеснати производи, затим млеко и млечни производи, као и со, шећер, уље, јаја и сирће у јуну су потрошачи плаћали 13.065 динара – док их ова корпа, са истим намирницама, данас кошта 12.520 динара, показало је истраживање Асоцијације потрошача Србије. Према њиховим подацима, истраживање на укупном узорку показало је да су цене основних животних намирница од јуна задржале готово исти ниво, међутим када се погледа кретање цена по групама намирница види се да ипак није све повољније него почетком лета.

– Свеже месо поскупело је од три до 11 одсто, односно свеже свињско, јунеће и пилеће месо плаћамо више од 20 до 30 динара по килограму него у јуну. Са друге стране, ипак се бележи знатно појефтињење месних прерађевина и сувомеснатих производа који су јефтинији и за неколико стотина динара по килограму. Цене за млеко и млечне производе задржале су готово исти ниво као и у јуну, док мањи раст бележи смрзнута и конзервирана риба, кажу у Асоцијацији потрошача Србије.

У овом истраживању АПОС је упоређивао цене у седам трговинских ланаца у три града у Србији – Београду, Нишу и Новом Саду.

Б. Кнежевић

– За корпу од 52 намирнице најмање је потребно издвојити у Београду – 12.233 динара, затим у Нишу 12.369 динара, а највише у Новом Саду – 12.957 динара. На узорку од 49 намирница за које су постојала преклапања у свим маркетима у којима смо контролисали цене дошли смо до сазнања да је цена корпе највиша у „Меркатору” –13.328 динара, у „Максију” је 13.263 динара, у „Идеи” – 13.170 динара, „Универекспорту” – 12.904 динара, „Роди” – 12.099 динара, „Дису” – 11.714 динара и најјефтинија у „Темпу” – 11.327 динара, кажу у овој организацији.

Према речима Хелене Милићевић, извршне директорке АПОС-а, праћење цена се  ради по принципима које су успоставиле организације потрошача, чланице европске кровне асоцијације потрошача БЕУЦ, тако што се њихови активисти стављају у улогу потрошача. 

– То значи да одлазимо у продавнице ненајављено и бележимо само редовне цене без акцијских понуда које трају кратко. Од 60 намирница које сачињавају узорак, 34 су истог произвођача и количине, односно величине паковања. Од тога 23 намирнице чине оне које су најјефтиније у понуди, али такође исте количине и величине паковања (дата шанса трговачким робним маркама), изузев за свеже воће и поврће и свеже месо где је узимана у обзир цена по килограму, односно и категорија квалитета. Ови параметри увек важе за све трговинске ланце и све градове – каже Хелена Милићевић.

-------------------------------------------------------------------

И плата мања 

Просечна зарада у Србији, без пореза и доприноса, исплаћена у августу износи 44.630 динара и у поређењу са исплаћеном у јулу номинално је мања за 2,1 одсто, а реално мања за три одсто, саопштио је Републички завод за статистику.

Августовска зарада, без пореза и доприноса, номинално је мања за 2,1 и реално мања за 4,1 одсто у односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у августу 2014. године.

-------------------------------------------------------------------

Експрес, супер, екстра – маркет

Потрошачким организацијама у Србији је тешко да спроводе критеријуме које у оваквим истраживањима поставља БЕУЦ. Наиме, тржиште Србије је прилично затворено јер оскудева у здравој конкуренцији, па су трговински ланци по форматима и по локацијама само наоко упоредиви. Како кажу у АПОС-у, власници маркета се не придржавају Правилника о класификацији трговинских формата, него постоје бројне класификације као што су „мегамаркет”, „експрес”, „супер”, „екстра” и слично – што не само да није у складу са правилником већ може да доведе потрошаче у заблуду. Уз то, искуство АПОС-а који цена надглед више година, показује да се, без обзира на формат трговинског ланца, догоди да продавац који има најповољније месо и месне прерађевине истовремено има најскупље воће и поврће.