Четвртак, 09.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Слаба понуда туристичких кредита

У недостатку готовине за плаћање годишњег одмора, многи потежу за кредитним картицама, дозвољеним минусом, чековима или обичним готовинским кредитима који су увек скупља варијанта
Слаба понуда туристичких кредита

Иако је претходних година у понуди банака било туристичких кредита, мала потражња за њима довела је до тога да само једна банка тренутно има у понуди наменске туристичке кредите.

Због тога, у недостатку готовине за плаћање годишњег одмора, многи потежу за кредитним картицама, дозвољеним минусом, чековима или обичним готовинским кредитима који су увек скупља варијанта. Главно питање које се у таквој ситуацији поставља је – колико то повећава трошкове и колико износе камате за овакво финансирање летовања.

Што се дозвољеног минуса у банци тиче, просечна каматна стопа је око 36 одсто годишње, што значи да би онај ко успе да минус од 50.000 динара врати банци у року од два месеца, платио на име камате око 3.000 динара. Међутим, то се ретко деси, па клијент банке уђе у зачарани круг коришћења минуса у току целе године, што повећава цену камате.

Иако у понуди банака постоји неколико врста кредита који могу да се искористе за плаћање летовања, чак и наменски туристички кредити, чекови и картице су ипак незаобилазне опције.

Код чекова је најважније то што је аранжман могуће платити на рате и то без камате. Неопходно је отићи у банку и тражити довољан број чекова. Али, како се онисве чешће користе у сврху пуког преживљавања, од агенције треба тражити профактуру на којој ће бити наведено да се плаћање аранжмана обавља чековима на рате одређене пословне банке.Оваква профактура је одлично покриће да вам банка изда довољан број чекова, јер се врло често поводе неписаним правилом да издају чекове сходно количини новца који клијент тренутно има на рачуну.Наравно, не треба заборавити ни чињеницу да чекове не издају све пословне банке на тржишту Србије, а оне које их издају, то чине само за клијенте који примају зараду у тој банци или уз новчано покриће.

Кредитне картице су често најскупљи банкарски производ који постоји, али неке од њих нуде могућност плаћања картицом на рате и то без камате код појединих продаваца. Стога је неопходно распитати се код банке код којих туристичких агенција је могућа ова услуга. Целокупан износ који је плаћен аутоматски ће бити подељен на једнак број рата (и до 12 рата) са увек истим датумом доспећа плаћања. Дакле, потребно је имати довољно новца за прву рату која се скида одмах са рачуна, и тачног датума сваког наредног месеца на рачуну имати износ за наплату. У супротном, банка има право да обрачуна камату, а камате на кредитне картице износеи више од 30 одсто годишње.

Следећа опција су кредити. Ограничавајући фактор ионако слабе понуде туристичких кредита је тај што код ових кредита нема додатнеготовине за трошкове на одмору. Наменским туристичким кредитима (мада у ову сврху могу послужити и класични потрошачки кредити) плаћа се искључиво аранжман директно агенцији или хотелу и то по основу профактуре.За кредите у еврима потребан је депозит или учешће, док за кредите у динарима ова ставка није неопходна. Највећа разлика је у томе што су динарски кредити скупљи у односу на кредите у еврима.

Важно је напоменути и да ономе ко иде на одмор у сопственом аранжману, потрошачки или туристички кредит не може бити од никакве користи. Исто тако, ко купује аранжман од неке агенције, акасније планира и излете који не улазе у цену, за њих ће морати сам да плати, јер то не може да уђе у кредит. Стога се многи одлучују да готовинским кредитом плате летовање.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.