Precizni podaci o tome koliko se na našem tržištu nalazi falsifikovanih lekova ne postoje. Zvanični izveštaji pokazuju da ih uopšte nema, budući da inspekcije Ministarstva zdravlja u toku 2009. godine nisu otkrile nijedan plagijat medikamenata u Srbiji.

Pitanje je, međutim, da li je to razlog za spokoj ili ne uspevamo da ih pronađemo. Stručnjaci, naime, upozoravaju da ih sigurno ima kao i u ostatku sveta, a da mi još nismo izgradili dobar sistem za njihovo otkrivanje. Ni u Agenciji za lekove nisu daleko od takvog stava.

– Ne možemo da preciziramo koliko kod nas ima falsifikovanih lekova. Pravo pitanje je da li ih imamo, a ne uspevamo da ih pronađemo – kaže Tatjana Šipetić, direktorka Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije.

Procene stručnjaka Svetske zdravstvene organizacije, s druge strane, pokazuju da učešće sivog tržišta medikamenata iznosi u proseku jedan odsto u razvijenim državama, a u nerazvijenim delovima sveta i zemljama u razvoju ta cifra iznosi oko deset procenata.

– Svetsko tržište falsifikovanih lekova vredeće ove godine oko 75 milijardi dolara. Poređenja radi, 2002. godine sivo tržište medikamenata procenjeno je na oko 32 milijarde dolara, što znači da se godišnje uvećavalo između 13 i 15 odsto, odnosno čak 234 procenta u periodu od sedam godina – rečeno je na prošlonedeljnoj međunarodnoj konferenciji o falsifikovanju lekova, koja je u organizaciji agencije „Front” održana u Beogradu.

U najlošijoj situaciji su delovi Afrike, Azije i Latinske Amerike. U ovim regijama sveta učešće falsifikovanih lekova dostiže čak 30 odsto.

I u susednoj Hrvatskoj situacija je slična kao i kod nas. Ni oni ne raspolažu preciznim ciframa.

– U redovnom lancu snabdevanja nismo uspeli da pronađemo falsifikovane lekove, što ne mora da znači da je stanje na tržištu lekova odlično, već da nam je možda nešto promaklo – objasnio je Siniša Tomić, direktor Agencije za lekove i medicinske proizvode Hrvatske.

Medikamenti za erektilnu disfunkciju i steroidi najčešće se nađu na ilegalnom tržištu, objasnili su učesnici ove konferencije. Uglavnom je reč o plagijatima malo poznatih proizvoda, dok se čuveni brendovi ređe falsifikuju.

Domeniko di Đorđo, menadžer za borbu protiv falsifikovanja Italijanske agencije za lekove, raspolaže konkretnijim podacima. Kako je rekao, u Italiji 0,1 odsto tržišta medikamenata zauzimaju falsifikati.

– Ta cifra je dobra jer imamo odličan sistem kontrole i svakodnevnog praćenja tržišta – rekao je Di Đorđo.

Međutim, najbitnije je ukazati na to kakve posledice takvi medikamenti mogu da imaju po zdravlje ljudi i koliko su opasni.

– Falsifikovani lekovi mogu da produže vreme terapije i na taj način da dovedu do otpornosti mikroorganizama, a mogu čak i da izazovu smrt pacijenta – objasnila je Šipetićeva.

Kako se onda zaštititi? Ako ih i kod nas ima na sivom tržištu, kako ih izbeći? Prvi i najbolji savet je – ne nabavljati medikamente na sumnjivim mestima i nikako posredstvom interneta.

– Kupujte lekove na uobičajen način i samo u zvaničnim apotekama – savetuje Di Đorđo.

Tog problema su svesni i u Ministarstvu zdravlja, čija je inspekcija za lekove i medicinska sredstva nadležna za kontrolu legalnog lanca snabdevanja, dok je za kontrolu ilegalnog nadležno Ministarstvo unutrašnjih poslova.

– Ukoliko inspektori za lekove u toku kontrola apoteka, veledrogerija, proizvođača lekova i medicinskih sredstava, posumnjaju u autentičnost nekog leka, u saradnji sa Agencijom za lekove i medicinska sredstva, razmatraju poreklo takvog medikamenta. Ako procene da je sumnja opravdana, o tome obaveštavaju i Ministarstvo unutrašnjih poslova – rekli su u Sektoru za lekove i medicinska sredstva Ministarstva zdravlja.

Osim kontrole lanca snabdevanja, inspekcija dobija prijave proizvođača, veledrogerija, zdravstvenih radnika i pacijenata o sumnjama na pojavu falsifikovanog leka.

– I na osnovu takvih sumnji pokrećemo postupke. Kontrola tržišta lekova se obavlja kontinuirano. Svi medikamenti koji se uvoze u Srbiju kontrolišu se u Nacionalnoj kontrolnoj laboratoriji i moraju da imaju odgovarajući sertifikat o toj kontroli. Inspekcija za lekove ispituje i da li uvozni lekovi imaju odgovarajuće sertifikate – kažu u Ministarstvu zdravlja.

S. Despotović

-----------------------------------------------------------

Najčešće falsifikovani lekovi (prema podacima Svetske zdravstvene organizacije):

– Hormoni, steroidi i antihistaminici u razvijenim državama

– Antimalarici, antituberkulotici i lekovi za lečenje HIV-a u nerazvijenim i zemljama u razvoju

----------------------------------------------------------

Falsifikovane lekove SZO svrstava u sledeće kategorije:

– Lekovi bez aktivne supstance (15,6 odsto)

– Lekovi sa neodgovarajućom količinom aktivne supstance (1,0 odsto)

– Lekovi sa pogrešnim sastojcima (8,5 odsto)

– Lekovi sa odgovarajućom količinom aktivne supstance i pravim sastojcima, ali sa lažnim pakovanjem (32,1 odsto)

– Kopije originalnih lekova (20,2 odsto)

– Lekovi sa visokim nivoom nečistoća i kontaminata (21,4 odsto) 

– Ostalo (1,2 odsto)

---------------------------------------------------

Neophodna što šira saradnja

Kako bi problem bio stavljen pod kontrolu, neophodna je saradnja Ministarstva zdravlja, Ministarstva unutrašnjih poslova, Carine, Ministarstva pravde, kažu u Sektoru za lekove i medicinska sredstva.

Imamo predstavnika u Komitetu za farmaceutska pitanja u Savetu Evrope, koji se bavi ovim problemima i koji aktivno učestvuje u njegovom radu. U najskorije vreme na predlog tog komiteta, biće obavljen trening inspektora za lekove, policije i carine, kako bi bili obučeni za pronalaženje falsifikata – objasnili su.