Токсини у житарицама

Да ли је такозвана здрава храна која се нуди купцима у Србији безбедна или и при избору ових намирница треба бити обазрив? Стручњаци су у више наврата упозоравали да се појачају контроле производа од житарица, а прво испитивање које је обавио Институт за прехрамбене технологије у Новом Саду показало је да је њихова брига била оправдана. Како Потрошач сазнаје, трећина испитаних узорака производа на бази жита – интегрална брашна, брашна од хељде, ражи, овса, јечма као и разне пахуљице биле су заражене опасним микотоксинима, отровима које луче плесни на њивама и складиштима.

Контролисана је роба из ринфуза, али и упаковане пахуљице и брашно из специјализованих радњи и мегамаркета увозног и домаћег порекла. Утврђено је да су за употребу најризичнија брашна која се продају у ринфузи, као и мекиње.

– Циљ је био да се провери да ли је оваква храна заиста здравствено безбедна јер је лекари све више препоручују. Анализирали смо све оно што се декларише као здрава храна и предлаже због повећаног садржаја баластних материја, минерала и мањих садржаја масти – објашњава др Јасна Мастиловић, директор новосадског Института за прехрамбене технологије.

Према њеним речима, утврђени микотоксини нигде нису били изнад лимита који прописује Европска унија. Али су у 30 одсто узорака били изнад границе коју инструмент може да утврди.

(/slika2)– Мислим да су ови резултати ипак забрињавајући. То је сигнал да пуно тога у производњи мора да се уради – сматра наша саговорница. Контаминација хране, како се погрешно верује, није видљива голим оком. Ништа неће помоћи ни потапање пахуљица у вруће млеко или печење хлеба од интегралног брашна у пећници. Дакле, погрешно је веровати да ће се ове материје лако уништити, како сматрају неупућени потрошачи.

– Микотоксини се не могу уништити на високим температурама кувањем или печењем. Практично, то што је било присутно у брашну остаће и у производу. Они који једу овакву храну неће осетити ни по укусу ни по мирису да је контаминирана, ништа им се неће десити у том тренутку – истиче Мастиловићева. И поред тога што су у намирницама присутни у милионитим деловима, додаје, они су за човека токсични и акумулирају се у организму. Постоји ризик по здравље уколико се таква храна једе свакодневно од детињства.

– Дугорочно, микотоксини су узрочници различитих малигних обољења. Колико ће се организам контаминирати зависи искључиво колико човек често узима ове производе – каже др Јасна Мастиловић.

У развијенијим земљама ови проблеми решавају се сталним праћењем анализе ризика и опрезом у производњи како би се загађење свело на најмању меру. Неки од нових стандарда су раздвајање, рецимо складишта кукуруза који је заражен. То је могуће јер се већ при откупу за свега десетак минута може испитати у којој је мери производ заражен опасним микотоксинима.

-----------------------------------------------------

Разлике у правилницима

(/slika3)Домаћи правилници о контроли присуства микотоксина у намирницама значајно се разликују од оних који се примењују у земљама ЕУ. Појединих који се налазе на европским листама код нас уопште нема. Истраживања на тржишту се не раде довољно често, а инспекцијска контрола ових производа у такозваним продавницама здраве хране је релативно ретка.

Неке вредности микотоксина у производима су дозвољене за које се сматра да нису претерано ризичне. У свету се стално раде нова истраживања, напредује аналитика, откривају се нови микотоксини, а све ниже количине могу да се утврде.

– На тај начин се све јасније долази до објашњења како долази до појаве малигних обољења – објашњава Јасна Мастиловић.

----------------------------------------------------

Мањи ризик код белог брашна

Испитивања показују да су микотоксини најприсутнији и најризичнији у интегралном брашну, јер када се прави бело (доста заступљено у домаћој исхрани) скида се омотач зрна који је највише контаминиран. Проблем су млинови који немају одговарајуће чистионе или пак они који се нередовно чисте. Пошто у пољопривреди нема довољно пара, слабије се користе фунгициди у заштити па и то повећава опасност од микотоксина, објашњавају стручњаци.

---------------------------------------------------

Угрожена сточна храна

У око 70 процената узорака сточне хране на бази жита такође су пронађени микотоксини. Резултати су овде још лошији јер је у 20 одсто узорака тај лимит био изнад границе дозвољене у Европској унији.

Ове материје највише се акумулирају у унутрашњим органима, изнутрицама.

Ивана Албуновић - Јелица Антељ

-------------------------------------------------

Анкета: Какав је квалитет житарица у ринфузу?

Горица Илијев-Џелаковић (42), инжењер: – Мислим да би житарице требало да буду квалитетније. Посебно оне које се купују на килограм. Због тога их и не узимам често.

Анђа Марковић (48), васпитач: – Не купујем житарице на килограм, јер често има прашине у њима. Најчешће их узимам упаковане у супермаркету, јер сматрам да су квалитетније.

Ивана Васиљевић (19), студент: – Много волим житарице и чини ми се да су најбоље оне од познатих и проверених произвођача, док оне у ринфузу као да имају слабији укус и осредњег су квалитета.

Марко Новаковић (28), инжењер: – Мислим да је квалитет упакованих житарица и оних које се купују на килограм подједнако добар. Разлика је једино у цени. Оне у ринфузу су много јефтиније.

Лука Мијатовић (28), психолог: – Не једем житарице често, али они који воде рачуна о исхрани најчешће их купују на килограм у продавницама здраве хране. Тамо је највећи избор, а верујем и да су квалитетне.

Н. Б.