Priča o štedljivim sijalicama objavljena nedavno u Potrošaču izazvala je mnogobrojne reakcije čitalaca. Neki su predlagali da se država ozbiljnije pozabavi ovim problemom, recimo kroz smanjenje poreza na ove proizvode, a veliki broj primedbi odnosio se na kvalitet sijalica koje se mogu kupiti na našem tržištu.

Aleksandar Milošević, predsednik nevladine organizacije „Anli” iz Beograda javio se sa još nekim korisnim informacijama. On kaže da zbog izuzetno brzog razvoja tehnologije u ovoj oblasti naši potrošači nisu dovoljno i pravilno informisani. Ovaj termin kod nas se pogrešno uglavnom odnosi na kompakt-fluo sijalice (KFS), ali one su samo jedna od više vrsti energetski efikasnih gde svakako pripadaju i najnovije halogene sijalice. Po štedljivosti i visokom broju radnih sati vrlo su slične klasičnim (KFS), ali za razliku od njih nisu toliko osetljive na česta paljenja i gašenja pa mogu da daju veoma dobre rezultate i u stepenišnoj rasveti. Takođe su i manje osetljive na vlagu pa su vrlo korisne u kupatilima.

– Većina ovih sijalica na našem tržištu ima radni vek šest puta duži od klasične sijalice, ali ih ima i 15 puta trajnijih. Led sijalice su još štedljivije, sa još dužim radnim vekom i boljim kvalitetom osvetljaja, ali su i dosta skuplje. „Oled” rasveta je najnovija i najskuplja – napravljena je od tankog savitljivog materijal pa je možete staviti gde god želite. Namerno ne kažem sijalica, jer nje i nema. Svetlost reflektuje pomenuti materijal i zato je ovo potpuno hladna rasveta – objašnjava Milošević. Inače na sajtu ove nevladine organizacije (www.anliustedi.org.rs ) mogu se naći korisne informacije o štedljivoj rasveti i drugim aspektima energetske efikasnosti.

Prema njegovim rečima (KFS), nisu idealna rasveta ali su svakaka izuzetno štedljive. Najčešće zamerke korisnika tiču se reprodukcije dnevne svetlosti

– U poslednje dve godine proizvodnja se dosta usavršila. Osim bele i hladne postoji toplo žućkasto osvetljenje, i to je tek oko 80 procenata spektra dnevne svetlosti. To se događa zato što spektar kod njih nema kontinuitet. Ljudsko oko je prilagođeno dnevnom svetlu koje ima kontinualan spektar i najviše mu odgovara svetlost iz sijalica sa užarenim vlaknom bilo običnih ili halogenih. Naša dosadašnja istraživanja pokazuju da se ovi i drugi nedostaci prilično uspešno eliminišu pažljivim praćenjem uputstva proizvođača, što većina potrošača ne čini i kombinovanjem više vrsta rasvete – kaže naš sagovornik.

Na tržištu Srbije najveći nedostatak ovih sijalica je cena. Ona je još dosta visoka i to prvenstveno zbog toga što u Srbiji još ne postoji osmišljena dugoročna strategija štednje struje. Država, dodaje, nema podsticajne mere u cenovnoj i fiskalnoj politici kad je reč o energetski efikasnoj rasveti.

Milošević savetuje potrošače da pri montaži sijalicu nikada ne drže za balon, već za balast, kao i da se trude da pregorele (KFS), ne razbiju. Ovo je značajno zbog žive, koju sadrže, zbog čega proizvođači napominju da se ne bacaju u klasične kontejnere.

– Zakonska regulativa koja reguliše ovu oblast tek je u povoju. Dok se ne omasovi upotreba kontejnera za elektronski otpad, potrošače treba upozoravati da (KFS), ne bacaju u kontejner, već da ih odlože. Ovih kontejnera već ima na nekim beogradskim opštinama, poput Palilule a uskoro će ih biti i na drugim zahvaljujući projektu koji pripremamo – kaže Aleksandar Milošević.

J. A. – I. A.