Туњевина све скупља

Туњевина у конзерви, једна од најпродаванијих врста рибе на нашем тржишту, све је скупља. Док је пре годину дана паковање од 185 грама комадића овог меса на акцијама могло да се купи за педесетак динара, сада је то 70 или више, док нешто квалитетније варијанте ове рибе, односно комади у конзервама коштају и више од 120 или 130 динара.

И док је, пре свега због ниске цене, туњевина постала популарна, потрошачи се сада питају – због чега је ова врста рибе све скупља. Трговци и увозници објашњавају да постоји неколико разлога који утичу на раст цена туњевине – раст откупне цене, повећање трошкова транспорта и промена курса долара.

– Туњевина се, последњих година, ловила на неодржив начин, чиме су се смањиле количине ове рибе за улов и понуду на тржишту, што је утицало на пораст цене сировине. Тренутна цена тоне Skipjack туњевине (најпродаванија врста на нашим просторима) виша је за око 800 долара у односу на исти период претходне године. Уз то, туњевина је берзански производ, па узимајући у обзир да је тренутни средњи курс 84,67 динара за долар, скок цене туњевине је једноставно разумети – рекли су у „Делезу”, додајући да је опредељујући фактор приликом куповине туњевине код наших потрошача – цена.

– Због тога се највећи број потрошача опредељује за туњевину наше приватне робне марке.Најпродаванији су комадићи „премија” туњевине у паковању од 185грама, потом туњевина у комадима и туњевина у сосу од парадајза. Још у октобру прошле године у оквиру кампање „Пале цене” цена „премија” туњевине, односно комадића од 185грама, снижена је на 69,99 динара и од тада није било измене цене – објаснили су у „Максију” и „Темпу”.

Увозници кажу и да се туњевина најчешће увози са Тајланда, а цена транспорта контејнера са туњевином константно расте. Трошкови бродског превоза су од јануара увећани и такође су утицали на промене цене овог производа у малопродаји, кажу они.

За нутриционисте дилеме нема. Свака врста рибе је корисна, а то важи и за туњевину, каже Милка Куртеш, нутрициониста-дијететичар специјалне болнице „Бања Ковиљача”.

– Пре свега због омега три масних киселина и квалитетних беланчевина које су корисне у исхрани деце, омладине и свих осталих – објашњава она.

А како је у понуди све више различитих врста туњевине, попут оних са додацима разних сосова или у сланим течностима, наша саговорница каже да је најбоље бирати „обичну”.

– Најбоље је када је туњевина у маслиновом или барем неком другом уљу. Односно, без додатака и конзерванса – саветује Милка Куртеш.

-------------------------------------------------------------------

Риба пристиже са свих меридијана

Од увозне рибе 50 одсто отпада на смрзнуту, 25 одсто су конзерве, а остатак чине друге врсте, попут свеже коју набављамо у суседним државама, кажу трговци.

– Увозна смрзнута риба нам стиже из Шпаније, Кине, Вијетнама и Републике Српске, ослић се увози из Аргентине, скуша из Ирске. Конзерве су напуњене тајландском и мароканском сардином и туњевином, док из Јадранског мора углавном добијамо сардину. Шаран који нудимо је најчешће домаћи, а слично је и са пастрмком – кажу у великим трговинским ланцима.