Увиђај може и да кошта

Излазак полиције на увиђај није увек бесплатан. Наиме, у случају саобраћајних незгода са мањом материјалном штетом патрола ће изаћи на терен, али тек по позиву неког од учесника у удесу. Од почетка примене новог Закона о безбедности возачи имају много недоумица, а једно од честих питања упућених нашој редакцији је управо да ли увиђај може да  кошта и ко га плаћа.

У Министарству унутрашњих послова објашњавају  за „Потрошач” да се само у случају незгоде са мањом материјалном штетом увиђај наплаћује и то– 10.000 динара. Толики је износ административне таксе, које се иначе упућују на посебан уплатни рачун јавних прихода, тако да у МУП-у нису могли да кажу колико се новца по том основу слило у буџет. 

– Ако у саобраћајној незгоди настане мања материјална штета и један од учесника захтева, полицијски службеник је дужан да изађе на место незгоде. Закон о безбедности саобраћаја на путевима прописује да у том случају трошкове увиђаја сноси осигуравајуће друштво код кога је осигурано возило чији је возач захтевао вршење увиђаја – наводи се у саопштењу МУП-а.

Према даљој процедури, МУП тој осигуравајућој кући шаље захтев за наплату прописане таксе, али и, како се наводи, потребну увиђајну документацију, како би у даљем поступку осигуравајућа друштва регулисала међусобна потраживања. То, међутим, може да доведе до проблема јер после судара, када возачи не могу да се договоре, полицију позива онај ко није крив.

Од почетка примене Закона о безбедности саобраћаја полемише се шта је мала, а шта велика штета, будући да то закон не прописује. На крају се, како објашњава Дамир Окановић, председник Српског комитетаза безбедност саобраћаја, дошло до износа од 200.000 динара, односно усвојено је мишљење Врховног суда Србије.

– Сасвим је у реду да полиција наплаћује увиђај у случају мале штете, то су незгоде које немају елемената кривичног дела и у реду је да то плати осигуравајућа кућа– истиче Окановић. Проблеми могу да настану уколико увиђај изостане, возачи се договоре јер лаички процене да је штета на возилу мања од две хиљаде евра, а сервисом се установи супротно.

– А онда осигуравајуће друштво зато што нема полицијског извештаја одбије да надокнади штету. Уколико се то деси наш савет грађанима Србије је да обавезно потраже помоћ суда. Закон је врло јасан, штета мора да се надокнади ако је било незгоде, без обзира на то да ли је било увиђаја, јер постоје и други начини да се установи да ли је дошло до удеса и штете. Ако јесте осигурање мора да плати. То што нема записника МУП-а нема никакве везе – истиче наш саговорник.

Уколико осигуравајућа кућа процени да нема основа за исплату надокнаде дужна је да о томе (писаним путем) обавести клијента. Зато треба инсистирати на папирологији и не прихватати никаква усмена обавештења.

-------------------------------------------------------------------------- 

АМС саветује

Каква је препорука АМС возачима, каква је ситуација у пракси шта да раде у случају саобраћајне незгоде са мањом штетом.

Препорука је да, у случају саобраћајне незгоде, уколико се са сигурношћу не може знати да ли се ради о мањој материјалној штети, свакако позове полиција, која ће сугерисати попуњавање Европског извештаја за случај мање штете, извршити увиђај на захтев једног од учесника незгоде или редовно вршити увиђај уколико је штета већа, утврдити присуство алкохола код учесника у свим наведеним ситуацијама, што је опредељујуће за регресно потраживање од стране осигуравајућег друштва.

– Трошкови увиђаја падају на терет осигуравајућег друштва осигураног возила чији возач захтева вршење увиђаја. Након увиђаја Полицијска управа доставља осигуравајућем друштву захтев за плаћање таксе са пратећом документацијом за све извршене увиђаје – објашњавају у Ауто-мото савезу Србије.

Ипак у АМС наглашавају да може бити проблема. Како полиција обично излази на захтев оштећеног у саобраћајној незгоди, када трошкове сноси његово осигуравајуће друштво, како то закон каже, ту може бити проблема код рефундације наведеног износа од осигуравајуће куће штетника.

------------------------------------------------------------- 

КАКО СЕ ЖАЛИТИ

Чекајући гарантни фонд

У случају да одговор никако да стигне или осигуравајућа кућа не поштује своје обавезе, оштећени ће ипак морати да се обрати суду. Народна банка му не може помоћи у овом случају, али о томе мора да обавести Народну банку и ту се њихово учешће у овој причи завршава.

Када подносите тужбени захтев суду, добро пазите на рокове. Потребно је да прође 90 дана од дана када сте поднели одштетни захтев. Раније поднети захтеви се сматрају преурањеним.

Казна предвиђена законом за недавање одговора или неисплаћивање штете по основаном захтеву је од 300.000 до 3.000.000. динара. Преступ је привредни те се обраћате суду у чијој су надлежности привредни преступи.

Оно што је сигурно јесте да ће се пре уласка у ЕУ основати гарантни фонд и онда ће корисницима бити много лакше поводом питања наплате штета.