Виршла без ГМО

Представљајући неколико нових врста виршли Месна индустрија Карнекс је у реклами навела да су њихови производи извор протеина, да не садрже ГМО и да су без додатих боја. Ову поруку купци изгледа нису разумели, а читалац који се обратио нашој редакцији поставио је питање шта значи оваква маркетиншка порука.

– Колико знам генетски модификована храна је забрањена у Србији, зашто онда овај произвођач истиче нешто што се подразумева. Да ли то значи да се у другим производима ГМО може наћи – питао је читалац.

Одговор на недоумицу потрошача потражили смо у „Карнексу” .

Биљана Премовић, руководилац Службе контроле квалитета компаније „Карнекс”, рекла је да њихови нови производи у свом саставу имају беланчевинасте сировине од соје, која се допрема са уредном документацијом и декларацијом која потврђује да нису генетски модификовани.

– С тим у вези препорука сертификационе куће „СГС” била је да се иста ознака нађе и на нашим производима који садрже беланчевинасте производе од соје – каже Премовић.

– Имајући разумевање за интересовање потрошача, истичемо да нама циљ није да их збунимо него да истакнемо рад на сталном побољшању система квалитета и безбедности производа, односно имплементираних системима ISO 9001:2008 I HACCP – објашњава она.

Премовић је објаснила да је интересантно да на производима који се производе у ЕУ пише да немају ГМО, а опет могу да садрже око 0,05 одсто.

– Када је реч о назнакама у којима се истиче да производ нема додатих боја, истакла бих да боје јесу група адитива које се могу додавати производима, у количинама дефинисаним Правилником о квалитету и условима употребе адитива у намирницама и о другим захтевима за адитиве и њихове мешавине (Сл. лист СЦГ 56/03), али да „Карнекс” са поносом може да истакне да боја његових производа искључиво потиче од меса, а не од додатих адитива – закључила је наша саговорница.

(/slika2)Недоумице због ове рекламе показале су да овдашњи потрошачи све више прате и примећују поруке које им шаљу произвођачи. Међутим, тема као што је генетски модификована храна и даље је непознаница код нас, па отуда и бојазан грађана на само помињање скраћенице ГМО.

Србија је, да подсетимо, још прошле године усвојила закон о забрани гајења и стављања у промет у комерцијалне сврхе генетски модификованих организама. Већ неко време у јавности се спекулише да постоји притисак да се либералније приступи овој проблематици, док смо са друге стране сведоци јавних покушаја да се униште усеви генетски модификоване соје која се ипак гаји у различитим крајевима Србије.

Познато је да у Америци око 80 одсто прерађене хране садржи ГМО, у Европи је то много мање, али су још од 1997. године јасно установљења правила о обавезном декларисању производа који садрже ГМО. Али на овакав потез уније такође је утицало све веће неповерење потрошача и недовољна информисаност о штетностима или добрим странама овакве врсте хране. Обавезним декларисањем пружена је могућност купцима да се одлуче између хране произведене на конвенционалан начин и хране која садржи ГМО.

На европским сајтовима који се баве едукацијом потрошача о овој врсти хране и њеном обавезном декларисању међу најчешћим питањима налазе се и недоумице купаца да ли ће због оваквог форсирања ГМО производа у Европи потрошачи ускоро моћи да бирају. Према регулативи Европске уније сва храна која је у целини ГМО или је делом произведена од сировина ГМО мора бити декларисана тако, без изузетака.

Јелица Антељ/Ивана Албуновић