Виршле не давати деци

Више од 20 врста виршли нуди се потрошачима у супермаркетима. Ту су пилећа, ћурећа, коктел, са сиром... Паковане и у ринфузу. Домаћих произвођача, али и страних. Цене се умногоме разликују. Шта то говори потрошачима?

Исувише ниска цена прерађевина од меса открива да су у производњи коришћене алтернативне сировине, односно најчешће месо треће категорије, поручују из Групације кланичне индустрије Привредне коморе Србије, док у организацијама за заштиту потрошача сматрају да купац и када пазари виршле у ринфузу има право да од трговаца тражи да погледа декларацију на којој морају да буду наведени, између осталог, и састав и рок трајања.

За нутриционисте дилеме нема – које год да су врсте, произвођача или земље порекла, виршле не би требало да буду део свакодневне исхране, а у обрoцима најмлађе деце ове прерађевине од меса немају шта да траже.

– Виршле, паштете и било које друге прерађевине од меса нипошто не би ваљало давати деци млађој од две године. То су производи од изнутрица или делова меса које није врхунског квалитета. У њих се додају адитиви, нитрити, понекад и вештачке боје и ови састојци су штетни за најмлађе – рекла је недавно Милка Куртеш, нутрициониста и дијететичар специјалне болнице „Бања Ковиљача”.

Са њом је сагласна и Ана Тодоровић, нутрициониста београдског Дома здравља „Савски венац”.

– Виршле су веома популарне у исхрани нашег становништва, па и код деце, али никако не могу да буду препорука за здраву исхрану. Осим нитрита и нитрата, који су ту у циљу што дужег чувања, у виршлама има и побољшивача укуса чија су негативна дејства позната. Није лако рећи да ли су и колико виршле штетне, али слободно можемо да закључимо да оне немају позитиван утицај на људско здравље. Јер увек је актуелно питање који део животиње је завршио у њима – сматра Тодоровићева, додајући да је тачно да виршле не би требало давати деци млађој од две године.

– Али било би идеално ако родитељи могу да избегну употребу ових производа у исхрани деце барем до њихове четврте или пете године. Тачно је и да на тржишту има много различитих врста виршли, од различитих врста меса, али иста дилема прати сваку од њих – не можемо да будемо сигурни који је део животиње у њима – сматра Ана Тодоровић.

Што се исхране одраслих тиче, наше саговорнице су сагласне да је умереност у конзумацији најбоља парола.

–Одраслима се саветује умереност и узимање виршли за доручак највише једном у недељи или у десет дана и то у комбинацији са интегралним хлебом и млечним производима, попут јогурта или сира – саветују наше саговорнице.

Квалитет виршли на тржишту протекле године је оцењивао и београдски Покрет за заштиту потрошача. Закључак је био да су прерађевине од меса на тржишту микробиолошки исправне, али нису све биле задовољавајућег квалитета.

– Кобасице, виршле и паштете нису штетне по здравље грађана и безбедне су за исхрану, али не испуњавају све услове из Правилника о квалитету – закључили су у Покрету за заштиту потрошача.

-----------------------------------------------------------

Одговорност на произвођачима

Контрола исправности производа од меса на нашем тржишту у надлежности је Ветеринарске инспекције. Проверава се приликом производње, увоза, извоза, превоза, али у Министарству пољопривреде и трговине истичу да је по Закону о безбедности хране одговорност на ономе ко послује са храном.

– За све што се нађе на тржишту, а није доброг квалитета или у складу са подацима наведеним на декларацији одговара произвођач – напомињу.