U čak 33 grada u Srbiji voda za piće nije ispravna. Najkritičnije je u Panonskoj niziji – u Subotici, Bačkoj Topoli, Malom Iđošu, Somboru, Kuli, Apatinu, Titelu, Srbobranu, Kikindi i Zrenjaninu, ali i u i nekim delovima centralne Srbije – u Ćićevcu, u Šumadijskom, Jablaničkom okrugu i beogradskim opštinama Mladenovac i Grocka. Dragocena tečnost bogata je arsenom, amonijakom, huminskim supstancama, gvožđem, manganom i nitritima koji mogu biti štetni po zdravlje. I dok su mišljenja stručnjaka po ovom pitanju podeljena, u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” poručuju da se situacija popravlja.

Kako navodi dr Dragana Jovanović, iz Centra za higijenu i humanu ekologiju, primer poboljšanja kvaliteta je vodovodni sistem u Kragujevcu gde se posle uvođenje tretmana ozonizacije za uklanjanje organskih materija fizičko-hemijska neispravnost vode smanjila za 50 odsto.

– U 2009. godini fizičko-hemijska neispravnost iznosi je 13,82 procenta u odnosu na ukupan broj ispitivanih uzoraka u Srbiji, što čini oko šest odsto manje nego u proteklim godinama. Mikrobiološka neispravnost centralnih vodovodnih sistema iznosi 4,9 odsto što je u okvirima dozvoljenog odstupanja. Veći problem predstavljaju mali lokalni vodovodi koji redovno ne kontrolišu zdravstvenu ispravnost vode koja se distribuira, a često je ni ne hlorišu – objašnjava dr Jovanović.

Poseban nedostatak je što većina vodovoda u Srbiji ne poseduje valjane tretmane za tehničko-tehnološku preradu vode. Da bi se takvo stanje poboljšalo, dodaje doktorka, potrebno je da predstavnici lokalnih samouprava ulože novčana sredstva za postavljanje adekvatnih postrojenja za preradu vode. Iz Požarevca, grada u kojem žitelji već decenijama unazad ne mogu da se oslobode nitrata iz pijaće vode, postoje najave nadležnih da bi u skorijoj budućnosti mogla da „nikne” nova fabrika za vodu. Da bi nitrati bili uklonjeni potrebne su nove, tvrde stručnjaci, membranske tehnologije. Oko 500.000 evra pomoći za studiju izvodljivosti odvojila je Vlade Republike Francuske, pa bi u najboljem slučaju tek za pet godina braničevski okrug mogao da dobije fabriku za vodu, ali i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.

I Dragan Manojlović, profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, smatra da stanje nije tako dobro, ali daleko je od toga da je katastrofalno.

– Problem je u pogrešnom tumačenju rezultata, jer kad pogledate podatke „Batuta”, može se steći utisak da 50 odsto srpskog stanovništva pije neispravnu vodu. Najviše 20 odsto žitelja koristi vodu koja nikako nije za piće, a među njima su Zrenjanin sa visokom koncentracijom arsena u pijaćoj vodi, zatim Novi Bečej i srednji Banat u kojima je dragocena tečnost sto posto neispravna u toku cele godine – uverava prof. Manojlović.

Istraživanja pokazuju da dugotrajno izlaganje zloglasnom arsenu može dovesti do dijabetesa tipa dva. Govori se i o neurološkim problemima, negativnom uticaju na nervni sistem i na periferne krvne sudove, dodaje profesor Hemijskog fakulteta. Kod visokih koncentracija arsena dolazi do promena na koži, ali toga kod nas nema, već recimo u Bangladešu i Indiji.

Pored lošeg kvaliteta pijaće vode, u Srbiji se kao poseban problem javlja nedostatak kvalitetnih izvorišta vode. Taj problem naročito je izražen u u regionu Banata.

– Taj okrug ima dva izvorišna sloja, od kojih je prvi plitak i on je u Zrenjaninu uništen i zagađen poljoprivredom. Bušeni bunari koje viđamo po ovom gradu nemaju arsena u sebi, ali su zagađeni u mikrobiološkom pogledu. Na dnu Panonskog mora, ispod sto metara ima visokog sadržaja organskih materija, arsena, nitrita, nitrata, gvožđa, često natrijuma. Apsurdno je i krajnje neisplativo na takvom izvorištu vodosnabdevanja praviti fabriku vode. Do sada je postavljeno deset pilot-postrojenja i nijedno nije zadovoljilo uslove jer je voda lošeg kvaliteta – objašnjava prof. Manojlović, poručujući da i kada bi se beogradska fabrika „Makiš” prenela u Zrenjanin, ona ne bi mogla da obezbedi kvalitet koji odgovara Pravilniku o higijenskoj ispravnosti.

----------------------------------------------

Stanje nije katastrofalno

– Kada se kaže da jedan vodovod isporučuje neispravnu vodu to znači da je od sto uzoraka 21 hemijski neispravan, a od sto mikrobiološki obrađenih uzoraka, njih šest neispravno. To opet ne znači da ako je vodovod proglašen neispravnim sve vreme isporučuje vodu lošeg kvaliteta. Sistem 79 odsto vremena isporučuje ispravnu vodu, a 21 odsto vremena neispravnu. Dakle, situacija nije toliko katastrofalna – uverava profesor Hemijskog fakulteta.

----------------------------------------------

Rastvoren u vodi, arsen nije toksičan

– Voda iz gradskih sistema Vojvodine nije štetna po zdravlje, iako tako tvrde stručnjaci sa Instituta „Batut”. Postavlja se pitanje ako je dragocena tečnost u banatskom okrugu štetna po zdravlje ljudi i sto posto neispravna, zašto se onda slavine ne zavrnu i stanovništvo ne iseli iz gradova. Po toj logici bi isto tako i vodovodni sistemi nekih evropskih zemalja teško funkcionisali, jer imaju arsenske vode. Rastvoren u vodi, arsen nije toksičan po organizam – kategoričan je dr Tomislav Jovanović, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, specijalista balneoklimatologije i stručnjak za vodu.

Marija Brakočević