Зашто бирати оригинал, а не „пирата”

Дилема – да ли одабрати легалан компјутерски програм и оперативни систем или пиратски, уопште не би требало да постоји, став је стручњака за нове информационе технологије. Поузданост и сигурност су дефинитивно на страни оригинала, али због ниског стандарда и развијене пиратерије, већина корисника рачунара и даље бира пиратске верзије.

Због чега такво понашање треба мењати, како бирати софтвер, на шта обратити пажњу приликом куповине, али и у чему је разлика између оригинала и пирата, питали смо представништво компаније „Мајкрософт” у Србији, а на питања „Потрошача” одговорио је Милош Благојевић, менаџер развоја у компанији „Мајкрософт Србија”.

Како бисте најједноставније објаснили једном потрошачу зашто да се одлучи за легалан програм, а не за пирата?

Као прво, пиратски софтвери нису ни поуздани ни безбедни за ваш рачунар и треба отворено рећи да одлучивањем за пиратски софтвер купци не знају шта инсталирају у свој компјутер. Што би се у народу рекло, то је мачка у џаку. Затим, прича да је легалан софтвер много скупљи од пиратског је такође нетачна, с обзиром да код пиратских постоји читав низ скривених трошкова попут разних инсталација унапређења, антивирусних програма и слично. Кад се сви ти трошкови саберу, долазимо до износа који, на пример, често и премашује цену оригиналног Виндовса. А када купите оригинални софтвер, имате низ предности, од подршке реномираног светског произвођача софтвера, право на бесплатно ажурирање, безбедност и постојаност хардвера.

Које предности пружа легалан софтвер?

Легалан софтвер је поузданији, сигурнији и једноставнији за коришћење у односу на пиратске верзије. Заштићен је од упада вируса и нема потребе да се додатно инсталирају антивирусни програми. Не квари се, сигуран је за претрагу Интернета, а цена није већа од свих трошкова које морате да платите када користите пиратске верзије.

Како би потрошачи требало да бирају софтвер, на шта би требало да обрате  пажњу приликом куповине, где и како да купују?

Купцима саветујемо, на првом месту, да се увек одлуче за легалан софтвер. Истраживањем тржишта смо утврдили да је неинформисаност купаца главни разлог за доношење одлуке о коришћењу пиратског софтвера уместо легалног. Такође, истраживањем које смо спровели од септембра до децембра 2011. методом „тајног купца” утврдили смо да је чак 42 процента малопродајних објеката рачунарске и софтверске опреме понудило купцима, приликом куповине новог рачунара, инсталацију пиратског софтвера, и то је нешто што је неприхватљиво. Највећи број објеката понудило је услугу инсталирања ове врсте софтвера у радњи, за шта је потребно издвојити суму од две до три хиљаде динара.

Да ли је препоручљиво увек бирати најновију верзију програма или не и због чега?

Најновије верзије софтвера доносе побољшања, па самим тим и задовољавају потребе корисника много више него претходне верзије. Али, све зависи од потреба корисника. Тако постоји неколико верзија оперативног система „Виндовс седам” намењених различитим профилима корисника. Основна верзија задовољава потребе кућних корисника, док постоје верзије намењене и пословним корисницима и ИТ стручњацима.

Колика је стопа пиратерије у Србији и како стојимо у поређењу са  земљама региона и Западном Европом?

Стопа пиратерије у Србији је изузетно висока и износи 74 одсто. То значи да је тек сваки четврти рачунар легалан, односно има легалан оперативни систем. Са овом стопом пиратерије међу лидерима смо у региону јер вишу стопу пиратерије од нас имају само Албанија и Црна Гора.  Постоје процена да када би се стопа пиратерије снизила за 10 одсто, у државни буџет би се слило 29 милиона долара и отворило од 10.000 до 15.000 нових радних места.  Годишња вредност софтверског тржишта у Србији је 93 милиона долара, док је на пиратском тржишту, према процени изнетој у студији компаније ИДЦ за 2010. годину, још додатних 96 милиона долара. Смањење софтверске пиратерије није само правно питање већ и питање конкурентности домаће економије на регионалном тржишту. У коришћењу легалних софтвера предњаче велике компаније које су свесне важности поседовања доброг и стабилног ИТ система, као и свих осталих погодности које коришћење оригиналног софтвера доноси.

Влада Србије је у последњих годину дана ставила акценат на уређење области заштите  интелектуалне својине што је изузетно важно. У оквиру Пореске управе формирана је специјална јединица која се бави контролом легалности софтвера и помаци су већ видљиви. Смањење стопе пиратерије кључно је за даљи развој домаћих ИТ компанија кроз пружање додатних услуга и сервиса, имајући у виду да анализе показују да, на пример, на сваки долар потрошен на „Мајкрософт” софтвере креира осам долара у додатним услугама за домаће компаније.