Путовања

Италијани обнављају Маглич

Фото: ТО Краљево

Средњовековни град Маглич налази се на око тридесетак километара југозападно од Краљева. Зидан је крајем 13. и почетком 14. века као војно утврђење а након тога архиепископ Данило II унутар града дозидао је прекрасну палату и град Маглич постаје пре свега феудални замак западног типа... Грађевина се одржала и до данашњих дана. Ипак, време није штедело овај град а трагови пропадања били су све видљивији. Кажемо „били” јер је свему томе дошао крај а на Магличу су увелико у току радови на реконструкцији. Све, захваљујући одлуци италијанске владе и регије Тренто да у оквиру SEENET програма издвоје средства за пројекат „Формирања Екомузеја” и на тај начин граду који се налази на стрмим литицама покрај реке Ибар врате у изворно стање, подаре нови сјај и нови живот.

Пројекат ће бити реализован у наредне три године и подразумева три групе активности: дефинисање тачака Екомузеја на територији Краљева, Рашке и Новог Пазара и начина управљања и промоцијом територије; конзерваторско рестаураторски радови на санацији објекта Маглич, као и уређење прилазне стазе до објекта; активности на промоцији Екомузеја и организацији манифестација у истом.

Партнери у пројекту вредном 151.900 еура су „Comitato Servizi Cooperacione co”и „Balcani” са 117.900 еура, као и Град Краљево и Удружење за локални развој „Содалис“ из овог града у учешће у новцу од 25.000 и учешће „in kind” вредности 9.000 евра.

У локалној туристичкој организацији сазнали смо да радове на Магличу изводи грађевинско предузеће из Краљева, породична фирма, односно људи који су до сада сличне радове изводила у Италији. Биће санирана дрвена конструкција у замку, обновљене инсталације и боље обезбеђена поједина опасна места. Осим тога, у плану је изградње праве пешачке стазе до Маглича. Постојећа прилазна траса и тешко приступачан терен, задавали су много муке извођачима приликом допремања скела и потребног материјала на лице места. Кад све буде готово, туристи који су до сада најчешће само са обала Ибра посматрали и фотоапаратима бележили лепоту града под небом, моћи ће лаганом шетњом до врха, потпуно безбедно да уживају у разоткривању чари Маглича.

Због тога се, како смо сазнали од Милана Младеновића, директора Туристичке организације Краљева, од сређивања Маглича у туристичком смислу очекује много у наредним годинама.

„Средњевековни град Маглич односно феудални замак као велики туристички потенцијал и шанса града Краљева након реализације напред наведеног пројекта биће у идућој години доступан посетиоцима и туристима на безбедан и организован начин. Радови који су у току имају пре свега за циљ безбедност посетиоца који ће долазити на Маглич. То значи да ће бити извршена санација бедема и зидова грађевина унутар града који су склони паду и обнова дрвене конструкције на самим бедемима који омогућавају безбедно кретање посетилаца и туриста на самом граду.Ово је само почетак ка пуној реконструкцији средњевековног града Маглича како је изгледао крајем 13. и почетком 14. века.”- каже Младеновић.

Открива нам и да су пре десетак дана представници партнера из пројекта са италијанске стране (петочлана делегација) посетили Краљево и средњевековни град Маглич и да су изразили задовољство начином и квалитетом радова који су у току на санацији средњевековног града.

На крају разговора од Младеновића сазнајемо да по најновијим археолошким истраживањима које је обављено пре 25 година а резултати тог истраживања још увек нису објављени на Магличу је постојало нешто мање војно утврђење још у византијско време.

Сенка Лучић, Гордана Чановић
објављено: 08.11.2011.

Последњи коментари

ana savin | 24/11/2011 10:38

To što Italijani obnavljaju Maglič je tek mali deo štete koju će naneti lepoj reci izgradnjom niza elektrana, To što se T.O. Kraljeva bavi obnovom Magliča je dobro jer služba zaštite u Srbiji većn odavno ne radi poslove za koje je osnovana i za koje prima plate. Ali to što se o istraživanjima na Magliću ništa nije objavilo godinama posle izvršenih istraživanja je SRAMOTA .Podaci sa istraživanja su dragoceni za one koji treba da rade projekte obnove a kod nas je praksa da se decenijama ne publikuju rezultati istraživanja što otežava projektovanje a često dovodi do grešaka pri radovima. To je štetna praksa koju na žalost sprovode pre svega uzori mlađim stručnjacima t.zv. vrhunski stručnjaci u zaštiti spomenika i naravno takav odnos prema opštim dobrima se nastavlja. Srećom tu su Italijani koji će nam izgleda uskoro pruzeti brigu o kulturnom nasleđu na čemu se ovih dana intenzivno radi i kad su u pitanju spomenici pod UESKOVOM brigom na Kosmetu, što je prava nesreća.

Синиша Поздрав лидерима! | 24/11/2011 13:20

‎"Мноштвом интервенција у области очувања и валоризовања културне баштине, Италија је стекла лидерску позицију у Србији..." каже Ана Замбрано, директор локалне техничке јединице Италијанске кооперације у Београду, у Предговору српском издању књиге Чезаре Брандија "Теорија рестаурације", Београд 2007...