Кавијар поред мора

Ресторан „Беванда“ је одгајио генерације гурмана, на некадашњој југословенској, а потом само хрватској страни Јадранског мора. Оно што је могло да се проба само у прекопутној Италији, опатијски рибљи ресторан је служио на својим столовима, увек прекривеним беспрекорно чистим, белим столњаком.

Неког може да збуни, да се луксузни ресторан зове по разблаженом вину – беванди, међутим, у питању је лично име, легендарног мотоциклистичког аса Бранка Беванде. Као што је био успешан у спорту, успео је и да освоји угоститељске трофеје. Када је опхрван тешком болешћу, решио да прода свој истоимени ресторан, хрватски медији су писали да је почетна цена била 5, 15 милиона евра!!!

Ресторан Беванда је и са новим власником задржао профил. Они кажу да су отворени за госте „високог профила“ – добро звучи, шта год то значило.

Када смо са групом београдских новинара ручали у „Беванди“, уз вино и морску храну, добили смо и уредне порције одабраних прича. Сомелијер Бранко Муждека, је Ханс Кристијан Андерсен за вина, а Мате Јанковић, шеф кухиње, је заљубљеник у локалну, опатијску пијацу и њено свеже поврће и рибу. Можда је довољно рећи, да смо почели с „пјенушцем“, завршили коњаком, а између пробали још четири вина с подручја Кварнера – од лакшег терана до прилично кабастог пашког шардонеа. У подруму ресторана одлежава преко 400 врста вина. А најскупља се налазе у „винском сефу“. Држали смо најскупље Бевандино вино – шампањац Кристал. Цена – 3 000 евра. Кажу да су једва успели да сачувају једну боцу, јер кад дођу Руси, купују само најскупље. Не питају за врсту вина, него траже само најскупље. И кажу:„Давај“

Специјалитети кухиње су димљена туна, маринирана грдобина, карпаћо, равиоли пуњени шкампима с умаком од црних тартуфа, гушчја јетра... Можемо да препоручимо зубатац у морској соли. Када се оклоп соли разбије, риба остаје сочно печено-напарена.

Ресторан се налази на обали мора, али дословно. Заузео је и градско шеталиште, што је својевремено изазвало бројне нападе на власнике. Зидани део је проширен према мору неком врстом полузатворене терасе. Мада се нема утисак нападности, која вређа ведуту Опатије. Чини се да су стара дама јадранског туризма, која ове године срећно броји 166-ту туристичку, и њен fine dining ресторан у хармоничном складу. Опатија одише Аустро-Угарском лежерношћу. Главно шеталиште је и добило име по К.унд К. ћесару Францу Јозефу. Бечко Зоолошко-ботаничко друштво је још 1858. препоручило Опатију као „изразито погодно место за здрав боравак и опоравак“. Потом следе посете и доласци царских и краљевских парова, принцеза и принчева, грофица и грофова, баруница и баруна, надвојвода и војвода, па све до Агате Кристи, Џемса Џојса и недавног председничког ручка домаћина Иве Јосиповића и госта Бориса Тадића.

Прави „опатијски шмек“ је успутна, с ногу, посета, Бевандином шампањац-кавијар-вотка бару. Поред обале, на барским столовима. Џез уживо. Цене? Овде се не иде због цена – пре због мере за друге ресторане.

Ненад Новак Стефановић