Деспотовац се први пут помиње 1381. године као село Воинци у повељи даровници кнеза Лазара. Године 1882. Милутин Обреновић доноси одлуку да се село зове Деспотовац у знак сећања на деспота Стефана Лазаревића и указом га проглашава за варош.

Природне лепоте, брдско-планински предели, разноврсност флоре и фауне и речни токови, пружају добре услове за развој рекреативног, риболовног и ловног туризма.

Крашки састав планине Бељанице узроковао је присуство многобројних вртача, јама, увала и пећина. Најпознатија је Ресавска пећина. Прави назив јој је Дивљаковачка пећина јер се налази на ободу истоименог поља. Дуга 2.830 метара, али је за посету уређено само 800 метара.У склопу комплекса отворена је етнокућа која је јединствен изложбени простор. Располаже експонатима старости од 50 до 200 година.

На проширеном делу кањона Ресаве на 376 метара надморске висине, лежи село Лисине. Испод планинског виса Соколца из камена извире снажно Велико врело, које после неколико стотина метара прави атрактиван водопад Лисине. У селу се налази рибњак и неколико ресторана, где могу да се пробају специјалитети овог краја.

Речке се налази на северној страни Бељанице на надморској висини 950 метара. По долини теку две речице, од којих већа понире у једном од најдубљих понора у Србији (Ивков понор, 156 метара).

Због несвакидашње лепоте, врело, речни ток и водопад су заштићени као парк природе.

Ово подручје је изузетно богато за лов на дивље свиње, јелене, срне, дивље мачке, зечеве, фазане, препелице, а у реци Ресавци се крију пастрмка, кркуша, кленови и беовице. У оближњим рибњацима гаји се пастрмка.

У центру граду је извор термоминералне воде који је условио постанак Деспотовачке бање. Ова вода лечи различите врсте костобоља и добра је против камена у желуцу и за рад бубрега.

Манастир Ресава (Манасија) један је од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе. Задужбина је деспота Стефана Лазаревића, изграђен између 1407. и 1418. године. Одмах по оснивању Ресава је постала културни центар деспотовине. Ресавска књижевна школа била је чувена по преписима и преводима и после пада деспотовине кроз цео 15. и 16. век. Живопис Ресавске цркве спада у ред највиших домета средњовековног сликарства. Републички завод за заштиту споменика културе почео је обимне конзерваторско-рестаураторске радове 1956. године који још трају.

Са циљем очувања духовне и културне баштине и повезивања уметности кроз векове у Деспотовцу се већ 16 година одржава манифестација „Дани српског духовног преображења” од 19. до 28. августа. Ту су и многобројне друге приредбе које привлаче туристе, као што су „Планински сусрети” у споменику природе Лисине, међународни фестивал поезије „Слово љубве”, ликовна колонија „Ресава” и „Ресавско посело”.