Недеља, 28.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Препешачи своју земљу

Препешачи своју земљу

Препуна велика сала београдске општине Стари град! Ко је случајно завирио, не би ни помислио да се одржава иiзборна скупштина једног малог туристичког друштва . Присутни су сви слојеви друштва, не само сиромашнији који би за скроман новац да путују, већ и они који уживају да открију непознате крајеве, по принципу – препешачи своју земљу да би је више волео. Масовност „делегата” који воле да путују (о свом трошку), очигледно је симбол широко распрострањене потребе за путовањем с мало пара, али „пуне душе”.

Највећим туристичким друштвом се сматра Победа, која на списку има 3.000 чланова. Између осталог, они путују и заборављеним превозним средством – возом српских железница. До подно Космаја, станица Влашко Поље, повратна карта са Главне железничке станице је скромних 230 динара. Група од 54 љубитеља пешачења, кренула је кроз село Амерић, па су с уживањем сишли с асфалта и старим караванским, земљаним путем набасали на рушевине манастира Кастаљан, одатле се попели на космајски врх Бели камен, са ког се види цела Шумадија и на истоку Хомољске планине. У ресторану Пикник су ручали и пешке се вратили до воза који је био празан и, гле чуда, загрејан. Препешачили су здрава 23 километра. А некад уз здраво, буде и весело, кад им се прикључе пријатељи планинара, тамбураши из села Врдника, с Фрушке Горе. С њима пева водич Рајко Стојковић.

Сличну комбинацију пешачења и обилазака историјских споменика, смешта у један излетнички дан и планинарско друштво Железничар. За 800 динара, обећава се леп провод. Обилазак Смедеревске тврђаве, затим, преко Дунава у Делиблатску пешчару, где се за 150 минута препешачи 10 километара на равном терену и по чврстој подлози - уз помоћ штапова, који пешачењу дају и фенси тонове. Излет се наставља у Вршцу. Успон до Вршачке куле, ручак на видиковцу и вечерњи повратак за Београд.

Чини се да је напорнији од успона на Комове, пут у Свету Гору, под вођством агилног Давида Ковачевића, из „Планинарско скијашког друштва Авала”. Добро утренирани, телесно и духовно, мушкарци крећу мини-бусом до грчке луке Уранополис. Укрцавање у трајект, пешачење до Хиландара и обиласци конака и цркава Светиње, заслужиће само кратак одмор – до два сата ујутру , када почиње јутрење, које се продужава у литургију – све до ручка у седам ујутру. После макарона са белим луком и чаше црног вина, креће се до још два светогорска манастира са истим ноћним програмом. Пет дана стају 190 евра и неколико килограма мање.

Друштво Авала је, уз „Ртањ“, једно од ретких излетничких организација које имају своје некретнине. То су: на Авали „Чарапићев брест“, који има 75 лежајева и  „Мала кућа“, са 16 лежајева,  као и 22 кревета на Копаонику у планинарском одмаралишту.

У иностранство, Будимпешту и Беч, води и туристичко друштво „Земун”. Мирјана Николић, секретар Друштва, истиче добро познати земунски локал патриотизам, у млађим генерацијама знан и као „мунзе конза“, па јој је посебно драго, што чланарину од 1.000 динара плаћају и по три генерације у једној (земунској) фамилији.

Пожељан дух у овим туристичким друштвима је породичан. У „Излетнику”, на пример, брину о својим члановима, на пример, и тако што им обезбеде бесплатне лекарске прегледе и правне савете. Тако да је крајњи циљ у функционисању ових малих, непрофитних друштава, да се путовања наставе пријатељствима.

Нека од ових друштава баве се у суштини истраживачким туризмом! 

Многа су утрла пут до бројних сада већ „утабаних“ дестинација. Први су у Србији отворили врата двораца Војводине за посетиоце, данас је то многим агенцијама у редовној понуди. Трасирали су „путеве вина” „Фото сафарије, откривали заборављена ловишта где су се џиповима пробијали шумским стазама и богазама, да би дошли до света јелена, кошута, дивљих свиња...

Свашта на тим излетима, необично, може да се види, као на пример - у селу Липница, на улазу у ботанички врт, гавран дочекује госте целом реченицом која почиње са „Иди …

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.