Putovanja
Putokaz: Dom Plavog Anđela
Arilje, gradić Zapadne Srbije, čuven je po Crkvi svetog. Ahilija, zadužbini kralja Dragutina iz 13.veka, u kojoj se nalazi freska Plavog Anđela, najkvalitetnijim malinama, piscu Dobrilu Nenadiću.
Arilje nosi epitet najzdravije i najčistije sredine u Srbiji a leži u slivu bistrih planinskih reka Rzava i Moravice čije vode piju ljudi u mnogim srpskim gradovima.
U njemu živi oko8.000 stanovnika, a cela opština ima 20.000 stanovnika, među kojima su najbrojnija seoska domaćinstva rasuta po planinskim vrletima. Najviši vrh u ovom kraju je Kukutnica koji se nalazi na nadmorskoj visini od 1.328metara.
Arilje je nekada bilo sedište episkopije. Crkva Sv. Ahilija je poznata po svom raskošnom živopisu i portretima kraljeva Dragutina i Milutina i Dragutinove žene Kataline, ugarske princeze. Pripada Raškoj školi. Malo se zna da je crkva Svetog Ahilija dom Plavog Anđela koji je isto tako živopisan kao i Mileševski Beli Anđeo, ali ne i toliko čuven. Nepravedno.
Dobrilo Nenadić, jedan od najplodotvornijih srpskih pisaca, proneo je slavu sredine iz koje potiče.
Priče i legende koje kruže Ariljem i okolinom, odraz su duhovnosti, naroda ovog kraja. Reka Rzav je nepresušni izvor priča, ali i pitke planinske vode. Tu su i mnogobrojne vodenice koje melju žito, ali i prave struju, ribnjaci sa kalifornijskom i pastrmkom potočarom.
Ariljske vode su i lekovite. U selu Visoka, 34kilometara od sedišta opštine, nalazi se Visočka banja, čija voda izvire u samom koritu reke. Banja ima dva kupatila otvorenog tipa, temperatura vode je 28 stepeni Celzijusa, leči reumu, bolesti kostiju,srčane tegobe, živce i izuzetno poboljšava vid, ali nije uređena za posetioce i uglavnom je koristi okolno stanovništvo.
Arilje je poznato i po zdravoj hrani. Ovo je grad malinavrhunskog kvaliteta. Sve što se ubere, izveze se.Gaji se još i šljiva „požegača”, jabuka „budimka” i krompir. Po okolnim planinskim vrletima, žitelji se uglavnom bave stočarstvom. Nadaleko su poznati ovdašnji kajmak i sir, ali i pršuta.Zbog čistoće reka Rzav služi i za ribolov. Šume su bogate vrganjima, smrčkom,lisičarkom i mlečnjakom, pečurkama koje je su prisutne u kuhinjama širom Evrope. Lekovite trave koje se mogu naći na svakom koraku leče razne bolesti.
Arilje je i grad kafana, trube i frule, starih zanata, veštih vezilja i pletilja, ali i atraktivna turistička destinacija. Ovde ima mnogo toga da se doživi.
Osveženje u letnjim večerima treba potražiti u restoranu na vodi „Mlinarev san”, nadaleko poznat po zabavama koje traju do zore, a u istoimenom motelu može se i prespavati. Prenoćište se može pronaći i u seoskim domaćinstvima (oko 100 postelja), a moguće je otići i na organizovane izlete u prirodu.
Poslednji komentari
Imalo se jos mnogo toga reci o mom Arilju,(kao na primer o centru tekstila i najboljih proizvoda od pamuka, o ogromnom broju malih i srednjih preduzeca koja su prihvatila veliki broj radnika nekadasnje najbolje privrede u Uzickom kraju ,o prvom pilotu DC-l0 iz Arilja Mikici Melovicu,o masi vrhunskih lekara koji su sada u BG.a koje je Arilje iznedrilo,vrhunskim sportistima u fudbalu,rukometu,kosarci,o prof.dr, Srecku Nedeljkovicu doktoru i poznatom sahisti,o vrhunskom i svetski priznatom slikaru Ljubivoju Jovanovicu...ali Vam se zahvaljum i na ovom lepom clanku.
Nemojte mnogo da pisete o Arilju, jer je to moje skriveno blago. Bojim se i drugi ce navaliti. Ja sam se iz Amerike zbog Arilja vratio u Srbiju.
Kad pročitate nešto o svom gradu, uvek se obradujete, naročito ako je takav tekst objavila „Politika”. Svi u redakciji lokalnog lista „Ariljski horizonti” bili smo vrlo znatiželjni da pročitamo tekst o našem gradu, ali moram priznati da smo već posle prvih rečenica bili razočarani onim kako je naš grad predstavljen u Vašem tekstu. Uz dužno poštovanje i uvažavanje Vašeg rada, čini mi se da ste ovaj tekst napisali onako, kako umeju da kažu ljudi iz nekih naših sela, upremase. Čini mi se da ste, pored istorijskih podataka koji su onako usput izvučeni iz određenog konteksta, Arilje prikazali više na osnovu nekih pisanih tekstova nego što ste se zaista uverili na licu mesta kako danas izgleda gradić zapadne Srbije u kome, odavno više nema vodenica potočara koje melju žito, a o tome da one proizvode struju nema ni govora. Odavno smo na našu sreću prevazišli uzgajanje samo šljiva „požegača, jabuka „budimki”, krompira i malina. Recimo u vašem tekstu nema ni reči o uzgajanju visokožbunaste kultivisane borovnice, koja se gaji na ovim prostorima. I tako redom.
Možda smo mi ipak više očekivali i možda mi naš grad vidimo lepšim, boljim i uspešnijim. U svakom slučaju drago nam je što se o našem gradu piše, ali Vas najljubaznije molimo da sledeći put kada se odlučite da napišete reportažu o Arilju, dođete i uradite to na licu mesta. A mi iz redakcije „Ariljskih horizonata” se unapred obavezujemo da ćemo Vas kao gosta lepo ugostiti i pokazati Vam sve lepote, ali i mane našeg grada.
Nadam se da u svojim komentarima nisam bila preoštra i da mi nećete zameriti na sugestijama. Veliki pozdrav iz Arilja.