Шунка у летећем возу

Када би требало на почетак текста о Шпанији ставити реченицу која би била кључ за браву њених слика и укуса, онда би то могла да буде, рецимо, ова: Док „Аве” лети, ми једемо иберијску шунку!?

„Аве” је воз на линији Мадрид–Сарагоса. Слика је модерне Шпаније која доживљава економски бум у Европској унији. „Аве” лети по шинама брзином од 300 километара на час. У једном тренутку дисплеј у путничкој кабини је показао чак и километар више. Ова Сименсова композиција с кентаурским изгледом змије која има заобљен пачји кљун, уређена је као авионска кабина. Седишта су неки пресликан Ербасов модел у којем леђа путника налазе удобан ослонац.

Стјуардеса на почетку путовања дели слушалице. Путници бирају канал на шпанском и енглеском. Раздаљина од триста километара покривена је класичним кримићем. Стјуардесе ће се појавити још једном, да поделе желе бомбоне. Часописи су распоређени по седиштима. Брзина не ствара никакву мучнину код путника. Да нема дисплеј брзиномера, рекли бисмо да се крећемо далеко спорије. Јер црвени шпански пејзаж „мирује”. Већи део пута, „Аве” пролази заштићен високим грудобранима земље. По врховима грудобрана постављена је непрекидна жичана ограда која од пруге чини аутопут. Једини трзај брзине се осети када воз из супротног смера пројури. Тада се створи утисак мимоилажења две комете.

Цена карте у једном правцу је социјално врло прихватљивих 29 евра.

(/slika2)На повратку из Сарагосе понели смо пакетић танко сечене шунке. Придев танко овде се претвара у плеоназам јер права шпанска шунка се сече тако да буде прозирна, али да се не покида. Секу се широки и дугачки комади. Ти танки листови се, по препоруци Шпанаца, дохватају прстима, одижу изнад главе и онда као шпагета усисавају. Укус јој је слаткасто слан. Топи се на непцима. Шпанци је сматрају здравом храном зато што је холестерол у њој на најнижим вредностима. Тајна је у жиру. Иберијске свиње се гаје у храстовим шумама где једу жир. Не тове се. За разлику од јефтиног суперлуксузног воза, квалитетна иберијска шунка је скупа, изнад 50 евра за килограм.

Народска марка шунке, јефтинија и, наравно, мање квалитетна зове се „серано”. По тој робној марки националног производа шпанска ТВ сапуница „Лос Серанос” је и добила име.  

То би било слично као да се у некој војвођанској ТВ серији породица зове Сапунаровић, по чувеном војвођанском производу – сланини сапуњари. Таква серија би и могла да се сними, али филм са супербрзим возом „Аве” још се неће гледати у нашој земљи. Још не, али доћи ће и тај дан кад ћемо у српском возу „Аве” сецкати сапуњару у та два сата путовања од Хоргоша до Пожеге.