Предајући туризам на неколиким катедрама, професор Унковић је одшколовао генерације туристичких посленика. Аутор је књиге Економика туризма. Сада је директор департмана за последипломске студије и међународну сарадњу Универзитета Сингидунум.

Рекордан промет у туристичкој привреди света, који професор Унковић поткрепљује податком да је у 2008. години било 922 милиона учесника у међународном туризму, односно десет пута више у домаћем, отвара питање стратегије развоја туризма у нашој земљи.

Србија располаже квалитетним ресурсима за развој туризма – каже професор Унковић. У том смислу добра основа за будући развој представља и пре неколико година усвојена Стратегија развоја туризма до 2015. године.

Важно је да у складу са Законом о туризму и поменутом Стратегијом држава прихвати, у оквиру економске политике, став да је туризам важан за целокупни друштвени и привредни развој земље. Искуства сада развијених туристичких земаља показују да, без активне подстицајне улоге државе, не би било успешног развоја туризма.

Шта је данас највећи проблем у домаћем туризму?

Лоше стање саобраћајне инфраструктуре онемогућава брзу и квалитетну доступност туристичким дестинацијама. Затим, нерешени проблеми локалне инфраструктуре (отпадне воде, водоснабдевање, чистоћа, регулисање реда у животу тих туристичких места, недовољно контролисана изградња разних објеката и др). То се односи и на недовољну брзину изградње нових смештајних капацитета и стварање повољних услова у туристичким местима, за активну разноврсну рекреацију и забавни живот.

Међутим, независно од свих поменутих и других проблема, који успоравају значајнију афирмацију Србије на туристичком тржишту, ипак треба констатовати да су видљиви и добри резултати у последњих неколико година, уз активну улогу надлежних државних органа и институција.

То, уосталом, показују и остварени резултати у првих седам месеци ове године, када је у питању инострани туризам, где се Србија нашла међу ретким бројем земаља са растом броја страних туриста од 7 одсто. Ово охрабрује, али и обавезује.

Да ли је реално да главни град Србије постане европска туристичка дестинација, у рангу Будимпеште, на пример?

Београд располаже изузетно квалитетним ресурсима за развој, посебно иностраног туризма. Уосталом, Београд је 1988. године био знатно развијенији туристички центар у односу на главне градове југоисточне и централне Европе. Процењени приход је у тој години износио                           око 500 милиона америчких долара.

Уверен сам да Београд поново може постати туристички атрактиван центар. Тешко га је у садашњим условима упоређивати са Будимпештом, због објективних услова (изграђене туристичке саобраћајне инфраструктуре, близине квалитетних тржишта, политичког окружења и других фактора), али независно од овога, уколико се у развоју туризма Србије и у тим оквирима Београда, у складу са већ усвојеним документима (поред поменуте Стратегије и Стратегије развоја туризма Београда), остваре и остали потребни услови, уверен сам да Београд има реалне шансе да постане једна од распознатљивих и за стране туристе атрактивних туристичких дестинација у овом делу Европе.

Приватизација Бања: Шта мислите да ли их треба приватизовати и како?

  У основи приватизација је нормалан процес, али уз тачно одређене услове, који обезбеђују заштиту природних и културних ресурса (који су опште друштвено добро) и давање основе за привлачење страног и домаћег капитала. У оквиру овога је важно, да се осигура њихова основна намена, као квалитетних бања по угледу на добра искуства у Европи. При овоме, треба имати у виду и заштиту права оних, који су обезбедили средства за изградњу, посебно РХ центара.

Процењујем да ова кризна година, а верујем и наредна, нису најпогодније време за приватизацију, кад су у питању РХ центри. То не искључује могућност, да се, у одређеним случајевима, уколико се нађу квалитетни партнери, на бази претходних истраживања, на селективној основи, реализује процес приватизације.

Која је домаћа дестинација најпривлачнија за страна улагања ?

Постоји већи број квалитетних дестинација, које су означене и у поменутој стратегији, на бази које су рађени и мастер планови развоја туризма, за 12 туристичких дестинација.
Они су углавном везани за планине (Копаоник, Тара, Стара Планина, Златибор, Нова Варош, Голија, Власина и друге), бањска туристичка места (Сокобања, Врњачка Бања и друге), Дунав и Подуњавље, Фрушка Гора-Сремски Карловци, и Палић.

У ком месту у Србији се најбоље одморите?

Без икакве дилеме то је Златибор. Први пут сам се одмарао на Златибору, као студент Економског факултета Универзитета у Београду, 1958. године, у студентском одмаралишту „Ратко Митровић”. Од тада, па до данас, сваке године сам прво, као студент, а затим са породицом, провео од две до четири недеље на овој планини, која је, без икакве дилеме, права оаза за одмор душе и тела.