Dubai, februara– Tek što je 4. januara otvorena najviša zgrada na svetu, Burdž kalifa, prate je nedoumice. Šta je istina? Da li je visoka 828 metara, kako je objavila „Politika” ali i svi mediji i informacije sa Interneta, ili 818 metara, kako piše u holu i na svim tablama i panelima u samom zdanju? Da li joj je naziv Burdž Dubai, kako se zdanje zvalo svih ovih pet godina koliko je trajala izgradnja, do pred otvaranje, i kako stoji takođe na svim tablama i natpisima unutar zdanja, ili je Burdž kalifa, koje mu je nadenuto uoči otvaranja, i kako stoji na saobraćajnim tablama na prilazima ovom svetskom čudu?!

Burdž kalifa je već doživeo i vatreno krštenje. Preživeo je – prvi udar groma. Taj zaista fascinantni trenutak slučajno je snimio jedan fotograf. Nisu mu odoleli ni dvojica bandži skakača. Već 8. januara oborili su svetski rekord Omar i Naser, skočivši sa njega, sa visine od 611 metara, gde je postavljen specijalni kran sa koga su se hrabro bacili u ambis, brzinom od 136 milja! Ja sam do 442 metra došla brzinom od 36 kilometara na sat. Nas petnaest, samo jedan minut, vozili smo se jednim od 56 liftova, do 123. sprata, na visini od 442 metra.

Dolazak mora da se najavi i kupi ulaznica od 200 dirhama (oko 20 evra). Taksijem stižem do prekrasnog platoa, sa ogromnim veštačkim jezerom. U šest popodne, svakog dana, tu počinje čudesna igra raskošne fontane. Predstava na otvorenom:voda, svetlo i zvuk.

Pored najvećeg mola na svetu, mola Dubai, a jednog od 50 koliko ih do sada ima u ovom gradu, načičkani restorani i kafei. Od Starbaka, kafea„Pariz”, libanskog restorana, italijanskog „Vapijano” pa kroz restoran „Mur” prolazi se sve do pultova za ulaz u Burdž kalifa. U predvorju, sa maketom ove kule od kristala, nimalo nije dosadno. Paneli, kao mobilni telefoni sa ekranom koji reaguju na dodir, prikazuju sva čuda ovog zdanja, pa tako njegovu, kažu, precizno izmerenu težinu od 500.000 tona porede sa krdima na stotine hiljada slonova! Tu su, naravno, poređenja po visini, od piramida i Ajfelove kule do donedavno najvišeg zdanja od 509 metara u Tajpeju. I mnogoštajoš. Pored lepe Arapkinje prolazimo pokazujući ulaznicu, zatim kroz detektore poput onih na aerodromima, a onda vas sačeka fotograf. „Kodakov”. Hteli ne hteli, morate da se slikate, sa zelenom površinom kao pozadinom. Kasnije, na izlazu, ponude vam nešto kao katalog i veliku fotografiju, ali ne vašu sliku, već panoramu grada. I to,ako želite,platite 10 evra. Njima ostaje vaša fotografija. Za nečiju dokumentaciju.

Kad prođete ovaj ritual, pokretnom trakom prolazite kroz polumračni tunel, na čijim zidovima pratite filmovanu, zvučnu istoriju Dubaija, koji je za samo tri decenije od beduinskih šatora postao referenca grada 21.veka. U liftu, obloženom crnim panelima sa ekranima i nabacanim „svarovski” kristalima, prizori iz budućeg Armanijevog hotela, slike luksuznih apartmana i ofisa ... Ne osaća se brzina. Ni visina, iako smo neke koji su završili posetu i izlazili iz liftova videli sa prstima u ušima –zbog promene pritiska.

Vidikovac je ukrug, jedan deo je pod vedrim nebom. Pogled, kao iz aviona. Vreme sunčano, vide se automobilčići kao mravi. Ljudsko biće je golom oku nedostupno. Ali zato su tu teleskopi kojimamožete da zumirate šta hoćete. Čuvena „Palma” i „Svet”,čudesne veštačke tvorevine, kao na dlanu.

Hodam tako ukrug, pa i dosadi posle pola sata. Ali, zato je tu i omanji šop sa suvenirima. Nema ih baš neki izbor. Šolje, torbe, majice, kape, olovke, privesci, mirišljavo cveće ...Uglavnom sa prepoznatljivim logom zdanja. Razradiće, sigurno, i taj tako unosan biznis.

Za kraj, ono što sam pročitala na ulazu. Pored velike fotografije šeika Mohameda bin Rašida al Maktuma njegova rečenica. Na engleskom i arapskom jeziku:„U rečniku jednog lidera ne postoji reč –nemoguće”. Ali, još više mi se dopala ona ispisana u liftu, da je život kao „grad koji stremi vertikali i visini”. Pošto saveti sa bilborda kraj puteva da ste i vi kapitalista, pa „unovčite svoj kapital u Dubaiju”, ne odgovaraju prosečnom turisti. Pogotovo ovom iz Srbije, zemlje nekad znane po Titu. Sada, ovde u Dubaiju, prepoznavali su nas po – Pesmi Evrovizije!