Дубаи, фебруара– Тек што је 4. јануара отворена највиша зграда на свету, Бурџ калифа, прате је недоумице. Шта је истина? Да ли је висока 828 метара, како је објавила „Политика” али и сви медији и информације са Интернета, или 818 метара, како пише у холу и на свим таблама и панелима у самом здању? Да ли јој је назив Бурџ Дубаи, како се здање звало свих ових пет година колико је трајала изградња, до пред отварање, и како стоји такође на свим таблама и натписима унутар здања, или је Бурџ калифа, које му је наденуто уочи отварања, и како стоји на саобраћајним таблама на прилазима овом светском чуду?!

Бурџ калифа је већ доживео и ватрено крштење. Преживео је – први удар грома. Тај заиста фасцинантни тренутак случајно је снимио један фотограф. Нису му одолели ни двојица банџи скакача. Већ 8. јануара оборили су светски рекорд Омар и Насер, скочивши са њега, са висине од 611 метара, где је постављен специјални кран са кога су се храбро бацили у амбис, брзином од 136 миља! Ја сам до 442 метра дошла брзином од 36 километара на сат. Нас петнаест, само један минут, возили смо се једним од 56 лифтова, до 123. спрата, на висини од 442 метра.

Долазак мора да се најави и купи улазница од 200 дирхама (око 20 евра). Таксијем стижем до прекрасног платоа, са огромним вештачким језером. У шест поподне, сваког дана, ту почиње чудесна игра раскошне фонтане. Представа на отвореном:вода, светло и звук.

Поред највећег мола на свету, мола Дубаи, а једног од 50 колико их до сада има у овом граду, начичкани ресторани и кафеи. Од Старбака, кафеа„Париз”, либанског ресторана, италијанског „Вапијано” па кроз ресторан „Мур” пролази се све до пултова за улаз у Бурџ калифа. У предворју, са макетом ове куле од кристала, нимало није досадно. Панели, као мобилни телефони са екраном који реагују на додир, приказују сва чуда овог здања, па тако његову, кажу, прецизно измерену тежину од 500.000 тона пореде са крдима на стотине хиљада слонова! Ту су, наравно, поређења по висини, од пирамида и Ајфелове куле до донедавно највишег здања од 509 метара у Тајпеју. И многоштајош. Поред лепе Арапкиње пролазимо показујући улазницу, затим кроз детекторе попут оних на аеродромима, а онда вас сачека фотограф. „Кодаков”. Хтели не хтели, морате да се сликате, са зеленом површином као позадином. Касније, на излазу, понуде вам нешто као каталог и велику фотографију, али не вашу слику, већ панораму града. И то,ако желите,платите 10 евра. Њима остаје ваша фотографија. За нечију документацију.

Кад прођете овај ритуал, покретном траком пролазите кроз полумрачни тунел, на чијим зидовима пратите филмовану, звучну историју Дубаија, који је за само три деценије од бедуинских шатора постао референца града 21.века. У лифту, обложеном црним панелима са екранима и набацаним „сваровски” кристалима, призори из будућег Арманијевог хотела, слике луксузних апартмана и офиса ... Не осаћа се брзина. Ни висина, иако смо неке који су завршили посету и излазили из лифтова видели са прстима у ушима –због промене притиска.

Видиковац је укруг, један део је под ведрим небом. Поглед, као из авиона. Време сунчано, виде се аутомобилчићи као мрави. Људско биће је голом оку недоступно. Али зато су ту телескопи којимаможете да зумирате шта хоћете. Чувена „Палма” и „Свет”,чудесне вештачке творевине, као на длану.

Ходам тако укруг, па и досади после пола сата. Али, зато је ту и омањи шоп са сувенирима. Нема их баш неки избор. Шоље, торбе, мајице, капе, оловке, привесци, миришљаво цвеће ...Углавном са препознатљивим логом здања. Разрадиће, сигурно, и тај тако уносан бизнис.

За крај, оно што сам прочитала на улазу. Поред велике фотографије шеика Мохамеда бин Рашида ал Мактума његова реченица. На енглеском и арапском језику:„У речнику једног лидера не постоји реч –немогуће”. Али, још више ми се допала она исписана у лифту, да је живот као „град који стреми вертикали и висини”. Пошто савети са билборда крај путева да сте и ви капиталиста, па „уновчите свој капитал у Дубаију”, не одговарају просечном туристи. Поготово овом из Србије, земље некад знане по Титу. Сада, овде у Дубаију, препознавали су нас по – Песми Евровизије!