Од нашег сталног дописника

Загреб, 25. маја – Најјача опозициона странка Социјалдемократска партија, која има амбиције и реалне шансе да на долазећим парламентарним изборима у Хрватској преузме власт од Хрватске демократске заједнице, спровела је унутарстраначке изборе за новог челника своје највеће организације, у Загребу. Резултати су многе изненадили, јер је највише гласова (44,22 одсто) добио представник младе генерације Давор Бернардић (30), иначе председник Форума младих СДП-а. С њим у финални круг иде досадашњи заменик градоначелника Иво Јелушић (50), искусни кадар СДП-а, који је освојио 35,64 одсто гласова, док је ветеранка и функционерка СДП-а Жељка Антуновић добила тек непуних 20 одсто гласова.

Јединствена оцена овдашњих политичких аналитичара је да овакви резултати показују да је, у ствари, победио Зоран Милановић, челник СДП-а, који је подржавао управо Бернардића, а био је у необјављеном сукобу са Жељком Антуновић.

Нови „наследник” актуелног градоначелника Загреба Милана Бандића на функцији председника градске организације СДП-а знаће се идуће недеље, после другог круга избора. Сам Бандић, међутим, не признаје да добија наследника, о чему каже: „Не бира се мој наследник, а ја свима желим све најбоље у хрватској политици.”

Чињеница је да Бандић остаје градоначелник Загреба до истека мандата, али је такође чињеница да је изгубио контролу над загребачком организацијом СДП-а која га је низ година и држала на тој јакој функцији. Бандићева политичка каријера очигледно је на силазној путањи, а последица је то његовог „искакања” из страначке дисциплине када се против одлуке СДП-а кандидовао за председника Хрватске и на крају био главни противкандидат службеном страначком кандидату Иви Јосиповић. Како је тај непосредни изборни дуел прошао познато је – Бандић је потучен с већом разликом него што се очекивало – што је само потврдило да је његова политичка звезда на заласку. Поготово што је на тим изборима отворено шуровао с идеолошким противницима хрватских социјалдемократа.

Бандићеву политички самоубилачку одлуку да се супротстави службеној политици своје странке многи у Загребу склони су да тумаче његовом „потрошеношћу” на челу главног града и на основу тога настојањем да се „елегантно” измакне с те функције освајањем места председника РХ.

Иако је Загреб економски богатији него укупно већи део Хрватске, градске финансије под Бандићевом скоро деценијском диригентском палицом дошле су практично до провалије. Први озбиљнији глас о томе чуо се крајем прошле године, када су медији открили да је Загребачки холдинг – предузеће у које су биле обједињене све градске комуналије и остале делатности – пред стечајем, али да се то крије од јавности. То није службено потврђено, али су многи знаци указивали да је то истина. Убрзо су знатно поскупиле комуналије, а да је у посебно тешкој ситуацији градско саобраћајно предузеће ЗЕТ указала је недавна најава да ће укинути бесплатни превоз који су годинама уживали ђаци и редовни студенти, што је изазвало њихов јавни бунт.

Последњих неколико година стално је расло незадовољство Загрепчана њиховим градоначелником, који је све узде градске власти (и новца) чврсто држао у својим рукама. Кулминирало је преуређењем популарног Цветног трга (Мажуранићев трг, на којем је и српска православна црква у центру града), које изводи Хорватинчић уз подршку Бандића, што се доживљава као девастација старог језгра Загреба. Као жртва тог плана пао је и легендарни Кино Загреб, који је срушен иако није решен имовински спор са СПЦ која је тражила његово враћање, односно денационализацију, јер јој је та имовина својевремено одузета од стране државе.

Кулминација грађанског протеста дешава се управо ових дана, када је требало да почне градња велике подземне гараже у Варшавској улици уз тај трг, а исход је неизвестан, јер стотине Загрепчана својим телима спречавају даље радове. Највише њихове љутње поводом тога уперено је управо на Милана Бандића, а шта мисле о њему показали су на председничким изборима крајем прошле године када је управо у Загребу доживео најтежи пораз од Иве Јосиповића.

Да је Милан Бандић заиста погрешно проценио своје могућности и дошао до краја своје политичке каријере потврђује и несвакидашњи податак с тих избора: доживео је тешки пораз иако га је јавно подржавала и домаћа Римокатоличка црква, што је овај пут значило и њен политички пораз, а то се баш не дешава често у Хрватској од њеног државног осамостаљења.

Радоје Арсенић