Од нашег дописника

Сарајево, 26. јула – Поглавар Исламске заједнице у БиХ Мустафа Церић тражи успоставу двојезичности на Федералној телевизији, или оснивање посебног јавног РТВ канала на босанском језику, јер је по његовом мишљењу недопустиво да Бошњаци на јавном РТВ сервису морају слушати „језик који не разумеју”. Он за постојеће стање окривљује федерални парламент, оснивача ФТВ, а актуелним парламентарцима поручује да, ако не могу они о томе водити бригу, дођу они политичари који то могу.

„Браћо, тражимо да се на нашој телевизији коју ми плаћамо уведе двојезичност, и босански, и хрватски, или да нам дају нашу босанску телевизију где ће бити само босански језик”, изјавио је Церић пре неколико дана у Илијашу, приликом обраћања присутнима на отварању новоизграђене џамије. Смисао своје идеје образложио је питањем које му је, како је објаснио, поставила пријатељица.

„Скоро слушам Дневник на ФТВ и водитељка говори ’у рујну ће наша делегација посетити Турску’, а моја пријатељица седи и пита ’шта значи рујан’”, казао је он.

Делегат у Дому народа парламента БиХ Божо Рајић оценио је за „Политику” да је Церићев став „потпуно легитиман” и да „Хрвати немају ништа против тога” уколико се, у таквим размишљањима, не заборавља на чињеницу да исто право имају и друга два народа у БиХ.

„Да је господин Церић рекао да жели програм на бошњачком језику и да унапред признаје то право и Хрватима и Србима, заслужио би аплауз”, тврди Рајић и додаје да заобилажење признавања права и другима „подразумева монопол који треба одбацити”.

Коментаришући Церићеву изјаву да „Бошњаци морају слушати језик који не разумеју”, наш саговорник каже да је ова изјава „више трагична конструкција, него што је објективно утемељена”. Он истовремено изражава чуђење да Церић не зна шта је рујан, с обзиром на то „да се образовао у Загребу”.

Салмир Каплан, портпарол Странке демократске акције, у разговору за „Политику” рекао је да „реис Церић има право да износи своје ставове”, али да „не знају је ли у овом случају реч о његовом личном ставу, или ставу целе исламске заједнице”.

„На њему је да процени треба ли на верским обредима износити политичке ставове, а ми сматрамо да не би требало. СДА је против поделе јавног РТВ сервиса по етничким каналима, уз пуно уважавање свих службених језика у БиХ”, истиче Каплан и подсећа Церића да је „израз рујан”, који му смета, „пре 200 година користио Мула-Мустафа Башескија”, и то као „реч из босанског језика”.

Већ дужи период Хрвати у БиХ покушавају се изборити за измене Закона о Јавном РТВ сервису, које би омогућиле формирање канала на хрватском језику, нажалост неуспешно, јер се њиховој идеји жустро противе управо бошњачки политичари. Хрвати већ одавно не плаћају РТВ претплату „зато што актуелни јавни сервис не доживљавају као своју телевизију”.

Својевремено је Шефик Џаферовић, потпредседник СДА, идеју о увођењу канала на хрватском језику окарактерисао „опасном ствари за БиХ” и „озбиљним кораком ка стварању трећег ентитета”, што према његовом убеђењу „води у коначници подели БиХ”.

Душанка Станишић