Од нашег дописника
Будва – Црногорска туристичка престоница, која се ужурбано припрема за новогодишње славље на Тргу сликара, у магловито предвечерје 2010. пружа контрастну слику. Град осветљавају лампиони, и светиљке на јелкама дуж ривијере коју пресецају нови булевари. На другој страни, неосветљена, са џиновским укоченим крановима, зврје празна велика градилишта. Грађевински „скелети”, чекају испуњење обећања да ће „до сезоне” модерна туристичка насеља и хотели примити прве госте.

Најуочљивије градилиште је оно на рту Завала, које дели Словенску од велике плаже у Бечићима. Започето пре више од две године, уз најлепше најаве које су с компјутера „спуштене” на билборде, ТВ екране и илустроване ревије, градилиште је месецима – празно. Четрдесетак вила збијених једна уз другу, да би се добило што више простора, стигло је махом до крова, али има још много грађевинских и занатских радова до првих станара. Инвеститора, руску компанију „Миракс”, власништво најмлађег руског милијардера Сергеја Полонског, закачио је „финансијски грип” од којег се тешко опоравља. После летње сезоне уследила су обећања о наставку радова, али радника нема. Најновије обећање гласило је да ће „са 17 милиона евра које треба да добију средином децембра” наставити радове пред нову годину. Од тога, међутим, ништа. У међувремену је општина Будва блокирала „Мираксу” рачун због дуга за комуналије.

Ни ове године, коју испраћамо, није започела градња планираног хотела са 27 спратова у центру насеља, који се „смеши” са фотографија и подсећа на чувено „Једро” из Дубаија. По свој прилици ништа од градње без пара, јер нема пара ни за довршетак вила продатих углавном богатим Русима који су плаћали квадратни метар од 6.000 до 8.000 евра. Око Завале углавном сви ћуте, а недавно је из општинске управе процурила вест да би могло доћи и до промене власника како би радови кренули. Па можда и градња „Једра”.

Други велики „скелет” стоји уз малу плажу у Перазића долу. „Украшава” овај лепи предео, који се деценијама помињао по хотелу „Ас”. Својевремено га је подигао београдски „Комфор”, а њиме је газдовала ХТП „Будванска ривијера”. Хотел је купила руска компанија „Њега турс” из Москве и започела адаптацију и доградњу. Радови су неко време текли пуним темпом, па се стало. Инвеститора, као и друге, муче паре. Недовршен хотел са 13 спратова намењен богатим туристима чека решење. А у Перазића долу тишину зимску ремете једино птице које у јатима надлећу велико градилиште.

Мирују и недовршене виле у Тудоровићима, изнад Светог Стефана. На градилишту „руског села” које је преименовано у „царско” нема радника. Компанија „Трејдјуник” која је почела радове са једном руском фирмом, чији су власници домаћи бизнисмени, најављује наставак градње, али она никако да крене. И ово туристичко село, збијено уз цркву Света недеља, испред које „пуца” поглед на Свети Стефан, утонуло је у зимски сан.

Руско-црногорска љубав, која је дошла до пуног изражаја пре три, четири године у време инвестиционог бума – пукла је. Главни кривац за то је, кажу, светска финансијска криза. Но, они мало боље упућени у овдашње инвестиционе (не)прилике, кажу да су и актери криви. Црногорска страна, верујући да ће инвестициона бајка дуго трајати, помало размажено је одуговлачила са плановима, који су прављени и усвајани пошто су радови почели, намигујући инвеститорима да крену. Испостављани су високи рачуни за комуналије, а било је и  „домаћег рекета”. Тражено је од страних улагача да помажу разне музичке и друге спектакле јер све што се уложи у имиџ Будве ваљаће и њима. На другој страни, Руси су обећавали туристичке рајске долине, зидали без дозвола, па онда прекидали радове, трошили време и паре. Уто стигла је и криза. А када на праг богатих стигне сиромаштво, љубав пуца по свим шавовима.