Cetinje – Šaljite nam pare, a na poslanike, kazao je pomalo ironično i u svom stilu Aleksandar Radunović Popaj, poznati cetinjski muzičar i humorista povodom inicijative Socijaldemokratske partije Crne Gore da se crnogorski parlament preseli iz glavnog grada u staru crnogorsku prestonicu.

Jedan drugi, stariji Cetinjanin, svojevremeno i predsednik opštine, poznati publicista Jovan Markuš, takođe smatra da se na ovaj način pomalo tera šega s Cetinjem i njegovim stanovnicima. On smatra da je prestonica odavno razorena i da je to činjeno namerno.

– Cetinje su uništili komunisti i neokomunisti, smatra Markuš. – Građansko Cetinje je razoreno tokom prvih petnaest godina posle Drugog svetskog rata. Iz njega su tada premešteni, odnosno, oteti su mu Prezidijum NR Crne Gore, parlament, sva ministarstva, Istorijski institut, radio, novine, Viša pedagoška škola. Sve je preseljeno u Podgoricu. Tako je Cetinje intelektualno ispumpano.

U međuvremenu, nastavlja Markuš, uništena je cetinjska privreda: nekada moćni prevoznici „Bojana” i „Tara”, Industrija modne obuće „Košuta”, Elektroindustrija „Obod”, „Sanitas”, „Trgopromet”. Osiromašilo je Cetinje i Crna Gora, a obogatilo se nekoliko hiljada porodica.

– Posle devedesetih došli su neokomunisti koji su nastavili razaranje Cetinja, ističe Markuš. – Rođen je višepartijski sistem ali, izgleda, samo formalno, na vlasti su socijalističke partije neokomunističke provenijencije, čiji predstavnici razaraju naše duhovno biće. Tako smo danas svedoci da se genijalni Njegoš „tumači” na „nov” način i to neretko na partijskim sastancima, ruše se temeljni stubovi, potomci treba da se stide predaka. Sve to se, na žalost, dešava u kontinuitetu. „Cenzurisanje” Njegoša je počelo u Matici crnogorskoj kada su izbačene „inkriminisane” reči Bog, Srbin, srpski... Ovih dana to dovršavaju crnogorski kvaziintelektualci, dojučerašnji (moguće sasvim i današnji) saradnici UDBE. Miraš Dedejić, kao stari saradnik UDBE i još nekoliko raščinjenih delinkvenata koji deluju kao destruktivna pseudoreligiozna organizacija samo su oruđe u rukama neokomunista i Dukljana.

Vlastima je, po rečima našeg sagovornika, najmanje stalo do Cetinja i njegovog razvoja. Ostvaren je prvi cilj – stvaranje samostalne države. No drugi, opasniji dugoročni cilj je prekrajanje istorije i proterivanje pravoslavne vere na ovim prostorima. Treba promeniti genetski kod žitelja i Cetinja i Crne Gore zarad brisanja iz pamćenja svega lošeg što je činjeno poslednjih decenija i „stvaranja” novog čoveka koji će se „dopasti” Evropi. A znaju i ptice na grani da je Evropa bogato društvo, da tamo „stanuju” oni koji ozbiljno rade i od rada žive. A ne od šverca, kriminala i ostalih zlih primesa.

– Kada Crna Gora i Cetinje kao njen duhovni stožer krenu putem koji su trasirali Petrovići, kada se prestane, dakle, sa manipulacijama, lažnim obećanjima, šminkom, kada budu svi bolje živeli, a ne samo oni koji su strogo u vlasti, biće dobro. A to dobro ne donosi selidba parlamenta, niti farsična predsednička rezidencija na Cetinju koje je opustelo, nego temeljne reforme koje ova vlast nije u stanju da izvede, rekao je Jovan Markuš.