Загреб – Ратни помоћник хрватског министра унутрашњих послова и бивши саветник у МУП-у Томислав Мерчеп изјавио је на почетку јучерашњег суђења пред Жупанијским судом у Загребу да се не осећа кривим ни по једној тачки оптужнице, која га терети за ликвидације, мучење и пљачку 52 српска цивила, од којих су 43 убијена, а три се воде као нестали, јавља Танјуг.

Злочини су почињени на подручју Загреба, Кутине и Пакраца у западној Славонији од јуна до децембра 1991.

Жупанијско тужилаштво Мерчепа терети да је крив по командној одговорности и да, иако је знао за злочине које су починили припадници његове полицијске јединице, није учинио ништа да се злочини спрече, али и да је лично наређивао злочине.

Тужилаштво предлаже саслушање 32 сведока, међу којима се налазе и они који су преживели мучења и малтретирања у Пакрачкој пољани.

Мерчепов адвокат Марко Ујевић је затражио да се саслуша петнаестак сведока, међу којима се налазе политичари и ратни руководиоци.

Пре читања оптужнице лекарка Весна Шерић је рекла да остаје при налазу од 14. децембра прошле године да је, и поред повишеног притиска и претрпљеног можданог удара, Мерчеп способан да учествује на расправама.

Мерчеп је због лошег здравственог стања одмах након хапшења 10. децембра 2010. смештен у затворску болницу, а подизање оптужнице у јуну 2011. дочекао је у бањи.

Према оптужници, припадници његове јединице, у јавности познати као „мерчеповци”, на кутинском, пакрачком и загребачком подручју незаконито су ухапсили 52 особе, од којих су 43 убили, три се воде као нестале, а шест их је преживело мучења.

Међу жртвама су и три члана фамилије Зец – Михајло, Марија и њихова 12-годишња ћерка Александра – који су убијени у ноћи између 7. и 8. децембра 1991.

Иако су пред истражним судијом петорица „мерчеповаца” признали злочин и против њих је подигнута оптужница, због процедуралне погрешке, односно испитивања без адвоката, никад нису кривично одговарали за тај злочин.

У оптужници се не помињу злочини у Вуковару, односно хапшења и ликвидације више десетина српских цивила у лето 1991.

Иако су се бројне невладине организације залагале да се и ти злочини, које је наредио и за које је одговоран Мерчеп, укључе у оптужницу, што доказују и материјали које је Хашки суд уступио Хрватској, тужилаштво то ипак није уврстило.