Region
Od mora do gora, oltar do oltara
U poslednje dve decenije u Crnoj Gori obnovljeno i sagrađeno oko 200 pravoslavnih hramova
Od našeg dopisnika
Cetinje – U protekle dve decenije u Crnoj Gori obnovljeno je i izgrađeno oko dve stotine pravoslavnih hramova.
– U pitanju je najveće crkveno graditeljstvo u istoriji ove države – kaže za „Politiku” Jovan Markuš,publicista iz Cetinja,koji o ovom fenomenu sprema letopis.
– Prelistavajući crkvenuistorijsku građu došao sam do saznanja da je najviše pravoslavnih crkava i manastira obnovljeno i sagrađeno u vreme mitropolita Mitrofana Bana,koji je u vladičanskoj stolici Cetinjskog manastira proveo 36 godina,krajem 19. i početkom 20 veka.Radi se o 239 objekata.Ako se ima u vidu da je period od 1990. do današnjih dana,koji obrađujem,gotovo dvostruko kraći,onda se slobodno može reći da je kraj prošlog veka i prva decenija trećeg milenijuma zlatni period crkvenog graditeljstva Crne Gore– kaže Markuš.
Po rečima našeg sagovornika najviše je urađeno u Grblju i Paštrovićima,područjima uz jadransku obalu,gde je i inače bilo najviše sakralnih objekata.Samo u Donjem Grblju je obnovljeno 14,a u Paštrovićima desetak crkava.U dvadesetak grbaljskih sela danas odjekuju zvona u 64 crkve,kao i u obnovljenom manastiru Podlastva,zbornom mestu Grbljana.Paštrovići imaju šezdeset seoskih crkava i sedam manastira,uglavnom iz nemanjićkog perioda,pa ih zovu s pravom primorska Sveta gora.Obnovljene su i izgrađene nove crkve u Crmnici,Bjelopavlićima, nikšićkom kraju,Morači,u severnom delu Crne Gore.
–Poseban poduhvat predstavlja obnova zetske Svete gore.Reč je o manastirima Starčeva Gorica,Beška,Moračnik,Kom,Kosmač i Vranjina na Skadarskom jezeru,koje je ozbiljno bio ugrozio zub vremena.I nebriga–dodajeMarkuš.
Najviše vremena i novca svakako je utrošeno u izgradnjuhrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici,najimpresivnijeg objekta te vrste ne samo u Crnoj Gori.U toku je izgradnja još dva velika hrama,slična ovom,u Beranama i Baru.
–Velika obnova je usledila nakon vraćanja naroda Crne Gore svojoj crkvi i Mitropoliji crnogorsko-primorskojpočetkom devedesetih.Gradili su meštani,pomagali dobri ljudi iz dijaspore,kao i opštine.Ponajveću zaslugu za sve što je urađeno do sada ima arhiepiskop cetinjski,mitropolit crnogorsko-primorski,gospodin Amfilohije–naglašava Markuš.
Jovan Markuš ističe da nikada u Crnoj Gori nije bilo toliko monaha i sveštenstva.On navodi primer ženskog manastira u Župi nikšićkoj gde je od trideset monahinja njih 80 odsto sa fakultetskom diplomom.Impresionira njihov rad u izradi ikona i keramičkih predmeta.Skit manastira Ostrog u Jovan dolu kod Nikšića,gde se pripremaju monasi,predstavlja pravu oazu u kamenu.Markuš ističe oca Jojila(Bulatovića) koji je u okolini Kolašina sadobrim ljudima podigao tri manastira.
Pored Mitropolije crnogorsko-primorske u čijem sastavu je najveći broj crkvenih objekata,u Crnoj Gori uspešno deluju Episkopija budimljansko-nikšićka,čije je sedište u manastiru Đurđevi stupovi kod Berana,kao i Eparhija mileševska,koja je zadužena za pljevaljski kraj.
Savo Gregović
Poslednji komentari
Стефане,нијесам помињао ДПС,али је исто тако тачно да се без аминовања државе,кроз институцију звану Завод за заштиту споменика културе,ниједан камен или цријеп не може помјерити.Само информације ради,подручје Грбља,Кртола и Луштице је подручје са највише сакралних објеката у цијелом православном свијету.Поѕдрав са тог подручја и Срећна Вам Нова година и предстојећи божићни праѕници!
Godspodine Jovane dali to znaci da ce mo morati ako se ovako nastavi traziti dozvolu od zavoda da udjemo u crkvu,sigurno da zavod daje dozvolu ali te dozvole kazem uglavno odugovlace radove da ne kazem ponekad i sprecavaju naravno da se zavod mora pitati ali zavod mora biti zavod a ne politicka organizacija da ne kazem stranka kad ovo kazem ne mislim na strucnost ljudi nego na pojedine odluke koje sprovede ili ne sprovede,konkretno crekva Svete Troice na Pelinskoj Rudini je ugrozena od detonacija dinamita majdana sljunka i niko iz zavoda nije zabranio ili pokusao da zabrani prilaz majdana na 100 metar nego su dosli na 10 metar i dalje ruse ko to treba da zabrani Zavod Maja ili mi iz Grblja da uzmemo kosijer i dodjemo u Kotor.Znate o kojem se lokalitetu radi i da se nalazi crkva Svetog Nikole sa freskama godisnjeg ckvenog kalendara kojih ima u svijetu 8 dali to zavod interesuje dali zavod treba da tu intervenise ili da zabrani daljnja ispitivanja na Prevlaci i da nenavodim dalje...
знамо ми добро како је Србима у ЦРНОЈ! знамо ко и како помаже цркву!несрећа им је да 63% становништва прича србским језиком а да су се 33% изјаснили као Срби!а када бисте могли и уста би нам затворили!знате ви добро и ко вам за распопом иде на једну руку се можете пребројат!