Od našeg dopisnika

Sarajevo– U ratnom periodu Bosnu i Hercegovinu napustilo je ukupno oko 2,2 miliona njenih građana, što je otprilike polovina predratnog domicilnog stanovništva. Izbegličku zaštitu u preko sto zemalja sveta zatražilo je više od 1,2 miliona ljudi, a nešto manje od milion ih je raseljeno unutar BiH.

Prema podacima Ministarstva za ljudska prava i izbeglice BiH iz inostranstva vratilo se na svoja predratna ognjišta više od 1,1 milion BiH građana, dok status interno raseljenih još uvek ima nešto više od 100.000 ljudi, jer je većina interno raseljenih odlučila da nastavi život u mestu u koje su došli.

Tokom proteklog rata u BiH delimično ili potpuno uništeno je oko 470.000 stanova i kuća, što je prema nekim procenama polovina predratnog stambenog fonda. Najveći broj tih objekata obnovljen je uglavnom zahvaljujući stranim donacijama.

„U dosadašnji proces povratka, što podrazumeva obnovu, odnosno izgradnju izbegličkih stambenih objekata i infrastrukture, kao preduslova za održiv povratak, nisu uloženi milioni, nego milijarde konvertibilnih maraka”, kaže Drago Kovač, sekretar u pomenutom ministarstvu i naglašava da zapravo, niko i ne zna stvarnu vrednost investiranih sredstava.

On za „Politiku” navodi da interes za povratkom nije splasnuo ni nakon skoro dve decenije, što prema njegovim rečima potvrđuje činjenica da je još oko 300.000 ljudi iskazalo želju da se vrati u svoju zemlju, te da je za obnovu porušenih stambenih objekata podneseno novih 45.000 zahteva.

Što se tiče vraćanja imovine BiH može da posluži kao primer, ne samo u regionu, nego i ostalim područjima širom sveta koja su pogođena sličnim krizama, jer je „uspela” da reši više od 99 odsto zahteva i vrati imovinu njenim predratnim vlasnicima.

Nažalost, u BiH i nakon toliko godina od završetka rata egzistiraju kolektivni centri u kojima živi oko 2.700 izbegličkih porodica, a nije mali broj ni povratničkih naselja koja su u mraku, jer nema električne energije.

„Očekujemo da ćemo od Razvojne banke Veća Evrope dobiti kredit u vrednosti 40 miliona evra koji nameravamo uložiti u stambeno zbrinjavanje ljudi koji žive u kolektivnim centrima”, kaže Kovač i dodaje da je i struja veliki problem, jer za elektrifikaciju svih povratničkih naselja potrebno je više od 50 miliona konvertibilnih maraka.

Povratnička populacija, bar kad je BiH u pitanju, nije više interesantna stranim donatorima, a sve su manji i iznosi u domaćim budžetskim kasama koji su namenjeni za finansiranje procesa povratka. Rezultat ovakve situacije je i odluka da se donese novi zakon o izbeglim i raseljenim koji bi obavezao sve nivoe vlasti da finansijski pomognu rešavanje problema ove populacije. Kovač procenjuje da bi tako bilo moguće na godišnjem nivou obezbediti 200 miliona maraka.

U aprilu ove godine u Sarajevu je održana donatorska konferencija na kojoj je prikupljeno 300 miliona evra za rešavanje stambenog statusa izbeglica u regionu. Očekivalo se da će biti prikupljeno 200 miliona više, jer je procenjeno da je sa tim iznosom moguće, u naredne četiri godine, rešiti krov nad glavom za ukupno 27.000 izbegličkih porodica koje žive na području BiH, Srbije, Crne Gore i Hrvatske. Određeni iznos novca, kako su izjavili organizatori konferencije, obezbediće ove četiri zemlje.

Od planiranih 500 miliona evra Srbija, kao zemlja koja ima najviše izbeglica, oko 600.000, dobiće 335 miliona, Hrvatska 119, BiH 101, a Crna Gora 27 miliona evra.