Регион

Референдум о високим представницима

Додик против увођење демократије диктаторским средствима

Скупштина у Бањалуци: против наметнутих одлука Фото Танјуг

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Председник Републике Српске Милорад Додик предложио је јуче републичкој Народној скупштини да распише референдум на коме би се грађани изјаснили да ли подржавају наметнуте одлуке високих представника, посебно законе о Тужилаштву и Суду БиХ.

„Крајње је време да се грађани РС изјасне о неуставном деловању високог представника”, рекао је Додик и нагласио да ће се, ако резултат референдума буде позитиван, високи представници морати да ускладе са вољом грађана.

„Ако грађани кажу да су против наметнутих закона високог представника, поштоваћу њихову одлуку, ако међутим кажу да их прихватају, ја ћу се повући, јер би то представљало пораз моје политике”, казао је Додик.

Додик је подсетио да је бивши високи представник Волфганг Петрич 11. новембра 2000. наметнуо Закон о Суду и Тужилаштву БиХ. „Оваквом одлуком Петрич је прекршио Дејтонски споразум, јер у Уставу БиХ нигде не пише да она има правосудне институције, осим Уставног суда”.

Говорећи о овом и другим потезима високих представника, Додик је цитирао Петричеву изјаву, дату „Слободној Босни” 31. марта ове године: „Ми смо имали задатак да уведемо демократију диктаторским средствима. И то никада није добар начин.”

 „Ја нисам против тога да сви који су починили ратне злочине одговарају, али сам против тога да се одговорности за ратне злочине приступа селективно”, рекао је Додик.

Суд БиХ је до прошле године изрекао 1.328 година затвора оптуженим за ратне злочине: Србима 1.067 година, Хрватима 137,5 а Бошњацима 95 година.

Потпредседник РС др Емил Влајки је рекао да је „неприхватљиво да се један народ, бошњачки, ослобађа одговорности за злочине за разлику од друга два, Срба и Хрвата”.

Влајки је констатовао да се Бошњаци амнестирају од одговорности у име „стварања унитарне државе” и „босанске нације”, на шта Срби и Хрвати никада неће пристати.

Додик је за свој предлог претходно обезбедио подршку Сената РС. Седница скупштине није била завршена у време закључења овог издања „Политике”.

Б. Марић

објављено: 14.04.2011.

Последњи коментари

Предраг Р | 14/04/2011 11:39

Потпуно је јасно да се Република Српска приближава неумитној независности. Овај пут, хвала Богу уз подршку из иностранства.
Остаје још да се изврше територијалне корекције које Републици Српској враћају њене изворне територије у дијелу Бос. крајине. Муслимани ће имати прилику да искусе своју стварну снагу без НАТО снага које су из ваздуха и са копна ратовале против ВРС и тиме сами себе доживе у реалним оквирима. У следећих 3-5 година све ће бити дефинитивно ријешено. Независна Република Српска , али не уједињена са Србијом, јер то неће нико дозволити нити одобрити.

Петар Миловановић | 14/04/2011 13:31

Недељу две после потписивања Дејтоnског мировног споразума, америчка државна секретарка Мадлен Олбрајт рече да су срби превише добили тим споразумом. До дана данашњег „међународна заједница“ је све учинила да смањи прерогативе државности Републици Српској у чему су помагали и кључни политичари срби. Све је пренешено на централну власт у Сарајеву иако је БиХ дефинисана као држава два ентитета. Србима је остала само полиција, а сада видимо и да је и судство одлуком некаквих европских фелекомесара пренешено на Сарајево. Европска унија је пре неког времена дала себи за право да санкционише све политичаре, мисли се пре свега на српске, који ће се противити унитарној држави, јер је то циљ евроамериканаца, да нестане Република Српска. Исто је и Америка „дала себи за право“ да поведе рат против Србије 1999. године или против Ирака, дали су себи за право да бомбардују даноноћно градове у Либији, дали су себи за право да бомбардују председничку палату у Обали Слоноваче и хапсе њеног председника.

Leon Davidović | 14/04/2011 14:27

Osnovno nerazjašnjeno pitanje jeste čije su interese zastupali vlasajući srpski političari u sudbonosnim ratnim devedesetim godinama prošlog veka kada se odlučivalo o sudbini srpakog naroda.