Карађорђево је само једна епизода у дуготрајном процесу разарања босанског друштва, истичу историчари и званичници у БиХ, анализирајући политичку и историјску димензију разговора Милошевић–Туђман из 1991.

„Разарање Босне не започиње ни са Слободаном Милошевићем ни са Фрањом Туђманом. Они су два важна, трагична играча у дугом подухвату уништавања ове земље, њеног друштва и културе, које сеже и у 19. век”, каже председник Форума „Босна” проф. Русмир Махмутћехајић.

„Идеологије негирања и разарања Босне остале су и након Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца те споразума Цветковић–Мачек, а када су механизми заштите бивше СФРЈ ослабили, на сцену ступају два нова играча истог подухвата – Милошевић и Туђман”, каже проф. Махмутћехајић.

Разговори у Карађорђеву су, и према мишљењу председника Странке за БиХ и бившег члана Председништва БиХ Хариса Силајџића, наставак пројекта стварања „Велике Србије”. „Етнизација простора, пројекти на академском, политичком, медијском и другим плановима били су очигледни”, каже Силајџић.

„Агресија на БиХ је извршена са циљем заузимања територија. Почињени су геноцид и етничко чишћење територија на којима је требало основати ’Велику Србију’, док је Фрањо Туђман с друге стране настојао да поправи границе Хрватске”, каже Силајџић за Дојче веле.

„Договор у Карађорђеву је најсрамнији тренутак у историји Хрвата”, каже за Дојче веле први председник ХДЗ-а БиХ и бивши члан Председништва БиХ Стјепан Кљујић.

„Туђман је тај споразум, од нас који смо били за интегралну БиХ, крио. Међутим, једном ми је у поверењу рекао да му је Милошевић дао Цазинску крајину. Рекао сам му: ’Господине председниче, то нити је ваше нити Милошевићево. То је исто као кад бих ја вама данас дао Сардинију’”, каже Кљујић.

Кљујић сматра да је Карађорђево политички промашај, али да је Србија, која је изгубила ратове деведесетих, Косово, статус Срба у Хрватској, па и доминацију у Војводини, „добила пола Босне као награду”.

„Зато се данас Борис Тадић, Војислав Коштуница и Томислав Николић грчевито хватају за Републику Српску, јер им је то једини ратни трофеј”, каже Кљујић.

Бањалучки професор и политички аналитичар Миодраг Живановић договор у Карађорђеву види као профилисање нове улоге међународне заједнице на Балкану, након пада Берлинског зида, а Туђмана и Милошевића као њене „главне играче”.

„Туђман и Милошевић произвели су оно што је за наше просторе било изузетно погубно, а најтеже за БиХ, која је остала располућена између Загреба, с једне, и Београда, с друге стране”, каже Живановић.