Од нашег сталног дописника

Бањалука – Да је основни закључак Међународне конференције о људским правима – одржане крајем прошле године у Бањалуци – да правосуђе угрожава људска права у Босни и Херцеговини, потврђује и случај угледног бањалучког правника Крстана Симића. Он је, због указивања на корупцију и утицај политике у правосуђу, разрешен дужности судије Уставног суда БиХ.

„Једини разлог моје смене са места судије Уставног суда БиХ јесте што сам јавно указао да постоје индиције о криминалу и корупцији и политичком утицају не само у овом, већ и у целом правосуђу БиХ. Моја смена је резултат добро осмишљене акције, која је требало да скрене пажњу јавности са проблема на који сам указао. Уместо да се надлежни органи позабаве истраживањем о оном на шта сам указао, они су, да тако кажем, остали глуви, слепи и неми. На крају, скупо сам платио обелодањивање истине. Образложење је било да сам изјавом нанео штету угледу Уставног суда“, рекао је за „Политику“ Крстан Симић.

Он је додао да је његов случај „класичан пример повреде права на говор“. „Ако су мене казнили због оног што сам рекао, то је позив свим осталим судијама и тужиоцима да ћуте о криминалу и корупцији“, нагласио је Симић.

Он је указао и на значајну улогу политичког утицаја у босанскохерцеговачком правосуђу и истакао да је овај проблем посебно изражен у Федерацији БиХ, Суду и Тужилаштву БиХ. Симић је рекао да поједине странке из Федерације БиХ, поготово преко председнице Суда БиХ Медџиде Кресо, покушавају да остваре своје политичке циљеве.

„Најбољи пример за ово је одбијање Медџиде Кресо да БиХ и Србија потпишу протокол о сарадњи у истрагама и процесуирању ратних злочина. Јер, одбијањем да потпише протокол, она је, под утицајем сарајевских политичких странака, практично учинила све да се бошњачко ратно и војно руководство заштити од извођења пред лице правде. И да се тако задржи стереотип о добрим  и лошим момцима. Први су, наравно, Бошњаци, а други Срби“, констатовао је Крстан Симић.

Он се осврнуо и на случај Милорада Додика и његових сарадника, који су били осумњичени за злоупотребу положаја приликом изградње Административног центра Владе РС, Радио-телевизијског дома и аутопута Бањалука – Градишка. Испоставило се да нема доказа за оно што су на почетку истраге тврдили Тужилаштво БиХ и Агенција за истраге и заштиту БиХ, па је процес обустављен.

„И ово је пример да правосуђе, без икаквих реалних разлога, прогони политичаре, који нису по вољи Сарајева. Слично се поступило и у случају бившег председника РС и члана Председништва БиХ Мирка Шаровића, некадашњег премијера РС Младена Иванића и лидера Хрватске демократске заједнице БиХ Драгана Човића. Добро би било да бивши главни тужилац БиХ Милорад Барашин каже под чијим је притиском повео истрагу против Додика. Без откривања центра опасних намера, независно правосуђе није могуће“, поручио је Крстан Симић.

Наш саговорник је указао на још једну аномалију – рад страних судија и тужилаца у Уставном суду, Тужилаштву и Суду БиХ. „Ово је преседан у свету, јер ни у једној другој држави нема страних судија и тужилаца. Време је да Парламентарна скупштина БиХ донесе закон о Уставном суду, којим ће уредити начин његовог рада и ставити тачку на рад страних судија у највишој правосудној инстанци у БиХ“, став је Крстана Симића.

Када је реч о реформи правосуђа, Крстан Симић нема дилеме: „Неопходно је бирати стручне судије и тужиоце, јер они су најхрабрији у обављању свог посла. Тиме би се постигао основни циљ – да правосуђе буде у функцији стручности, одговорности и интереса грађана. Осим тога, неопходно је да политика коначно схвати да је општи интерес независно и стручно правосуђе. Следеће, изузетно је важно да се озбиљно преиспитају све информације о корупцији у правосуђу“.

Боро Марић