Три народа – два аршина

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Суђења за ратне злочине годинама су центру пажње стручне и политичке јавности у Босни и Херцеговини, при чему постоје два основна разлога за жестоке расправе о овом питању. Први – несразмера у броју оптужених и осуђених Срба, с једне, и Бошњака и Хрвата с друге стране. Други – ретроактивна примена закона Суда БиХ приликом изрицања казни.

Према подацима Центра за истраживање ратних злочина Републике Српске, Суд БиХ је до сада Србе за ратне злочине осудио на укупно 1.170 година и девет месеци затвора, Хрвате на 161 годину, а Бошњаке на укупно 164 године затвора.

„За ратне злочине пред Судом БиХ оптужено је 136 Срба, три припадника Војске РС несрпске националности, 50 Бошњака и 29 Хрвата. Ови подаци су, заиста, забрињавајући. Тужилаштво и Суд БиХ се, заиста, понашају селективно. Један од примера јесте и злочин који се у мају 1992. године догодио у сарајевском Великом парку, у којем је стрељано осам припадника бивше Југословенске народне армије. До данас, иако се знају и имена починилаца злочина, ниједно тужилаштво ништа није учинило да они буду изведени пред лице правде”, рекао је „Политици” директор републичког Центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић.

Он је подсетио и на случајеве „Добровољачка улица”, „Тузланска колона” и кривичне пријаве против команданта Петог корпуса Армије БиХ Атифа Дудаковића.

„Иако Тужилаштво БиХ годинама упорно понавља да води истрагу у овим предметима и најављује подизање оптужница, нисам претерани оптимиста да ће се то у догледно време догодити. Ипак, чињеница да су притворени осумњичени за злочине у логору ’Силос’ у Тарчину и Коњицу сугерише да се нешто мења у политици Тужилаштва и Суда БиХ. Сенку на ове случајеве баца чињеница да су ухапшени непосредни извршиоци злочина, а да су њихови надређени још на слободи”, истакао је Велимировић.

Наш саговорник је додао да се према Србима оптуженим за ратне злочине слично суди и у неким европским државама. Као пример навео је случај Николе Јоргића који је 2000. године у Немачкој осуђен на доживотни затвор због геноцида над Бошњацима 1992. године на подручју Добоја.

„Ниједном релевантном судском одлуком, па ни Међународног суда правде, није потврђено да је на подручју добојске општине почињен геноцид над Бошњацима. Да би се поступак против Јоргића обновио, неопходно је да Министарство правде БиХ поднесе захтев немачком правосуђу. Нажалост, оно то до сада није учинило, а ја не верујем да ће се у овом случају нешто променити”, рекао је Велимировић.

Наш саговорник је указао и на праксу ретроактивне примене закона и тиме крши Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода.

„Само Србима и Хрватима Суд БиХ изриче казне по новом кривичном закону БиХ, усвојеном 2003. године, којим су прописане казне и преко 40 година затвора. Судови у РС и Федерацији БиХ примењују закон који је важио у време извршења кривичног дела, којим је максимална прописана казна 20 година затвора. Дакле, правосуђе ради по принципу три народа – два аршина. Ретроактивна примена закона могућа је само ако је он повољнији по починиоца кривичног дела”, нагласио је Велимировић и додао да сви грађани БиХ којима се суди за ратне злочине морају да буду равноправни и да према свима треба примењивати исте правне аршине.

Боро Марић