Четвртак, 04.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Веза кризе у Средоземљу са Балканом

Веза кризе у Средоземљу са Балканом
Дарко Трифуновић, Домагој Маргетић и Џевад Галијашевић Фото Танјуг

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Домагој Маргетић, члан Експертског тима југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала, упозорио је јуче у Бањалуци да немири који су захватили Тунис, Египат и Јемен нису спонтани, већ организовани од стране иранске обавештајне службе, која се одавно укоренила у БиХ, и терористичких организација које су одавно присутне и на Балкану.

Маргетић је казао да „Муслиманска браћа”, која се боре за свргавање египатског председника Хоснија Мубарака, одавно делују и у бившим југословенским републикама, поготово у Босни и Херцеговини. Он је констатовао да су једино израелске службе безбедности препознале опасност која целом региону прети од исламистичких терористичких организација.

Маргетић је подсетио да је шеф израелске дипломатије Авдигор Либерман прошле године у Скопљу рекао да је присуство терористичке мреже на Балкану кључно питање израелске националне безбедности.

„Ирану је циљ да дестабилизацијом кључних тачака у исламском свету, поготово у Средоземљу, одврати пажњу западних сила од себе”, констатовао је Маргетић.

Др Дарко Трифуновић, са Факултета за безбедност у Београду и члан Експертског тима за борбу против тероризма и организованог криминала, подсетио је да су се у БиХ, током рата, ујединиле различите терористичке организације, које су се раније често међусобно обрачунавале. Он је подсетио да портал www.putvjernika.com неометано пропагира тероризма и џихад – свети рат.

„Овај портал отворено позива добровољце да се, поред осталог, укључе и у џихад против Русије. Забрињавајуће је да надлежни органи ништа нису учинили да спрече његов рад”, рекао је Трифуновић.

Њихов колега Џевад Галијашевић је истакао да је на најновијој листи терористичких организација, коју је у децембру објавио Савет безбедности Уједињених нација, седам организација и седам појединаца из БиХ означено као претња за светску безбедност.

Маргетић је говорио и о истрази и суђењу за ратне злочине и истакао да се, у име политичке коректности, не може одустати од кривичног гоњења њихових починилаца. Он је подсетио да је лане Тужилаштву за ратне злочине Србије доставио комплетну документацију о злочинима „Ханџар дивизије”, која је била у саставу Министарства унутрашњих послова Хрватске, над 608 Срба из Сиска. Маргетић је сугерисао да ова и остале истраге о ратним злочинима мирују да не би зауставиле побољшање односа међу државама у региону.

„Тужилаштву у Београду доставио сам и документе који терете државног тужиоца Хрватске Младена Бајића за учешће у ратним злочинима против српских цивила, почињеним у сплитској луци Лора. Такође, дипломатским представништвима Европске уније дао сам исказе сведока да је Влада Хрватске имала споразум са генералом Антом Готовином да финансира његово сакривање. Дао сам им и доказе да Влада Хрватске зна где се налазе такозвани топнички дневници из операције ’Олуја’, за којима, у процесу против хрватских генерала Анте Готовине, Младена Маркача и Ивана Чермака, трага Хашки трибунал”, рекао је Маргетић, против којег се у Хрватској води кривични поступак због одавања државне тајне, односно обелодањивања докумената о злочинима у Сиску који су имали ознаку државне тајне.

Он се осврнуо и на злочин који су у мају 1992. године припадници „Ханџар дивизије”, којом је командовао Екрем Мандал, починили над Ромима на подручју Брода.

„Недопустиво је да се у истрази о овом злочину, у којем је страдало више од 200 Рома, није одмакло од почетка. Ја и моје колеге имамо озбиљне индиције да су и стрељаним Ромима вађени органи и продавани. Зато апелујем на председника Републике Српске Милорада Додика да позове Дика Мартија да истражи и овај случај”, додао је Домагој Маргетић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.