Од нашег дописника

Сарајево,17. маја – Проблем дефинисања границе између Босне и Херцеговине и Србије отворен је и након 18 година од распада бивше СФРЈ, а актуелизован је пре неколико дана на састанку надлежних комисија ове две државе који је, након четворогодишње паузе, одржан у Сарајеву. Наредни би требало да се одржи крајем следећег месеца у Београду.

„Деблокиран је рад државних комисија за границе и то је нешто што је врло важно. Дакле, настављају се преговори око разграничења и идентификације границе, а на који начин и како ће бити окончани о томе је рано говорити”, изјавила је за „Политику” председавајућа Државне комисије за границе БиХ Славица Вучић, додавши да је састанак у Сарајеву завршен само на нивоу договора о начину будућег рада.

Преговори о коначном утврђивању границе БиХ са Србијом започети су још пре девет година, одржано је десетак неуспелих састанака комисија за границе, након чега су разговори прекинути и проблем „гурнут под тепих”. За неуспеле покушаје критику је трпела, углавном, србијанска страна, „зато што је инсистирала на размени одређених територија на граници са БиХ”.

„Србија јесте имала одређене територијалне захтеве у вези са корекцијом границе са БиХ, и то на четири локације: две на којима се налазе хидроелектране ’Зворник’ и ’Бајина Башта’, а две у близини Прибоја, односно Рудог. Чланови србијанске комисије поновили су тај захтев и на састанку у Сарајеву, овога пута не тако круто као раније”, каже директор Геодетске управе ФБиХ и члан босанскохерцеговачке Комисије за границе Жељко Обрадовић.

Србија је, подсећа он, истовремено тражила да спорна територија буде размењена пре него што се обави идентификација границе и потпише билатерални гранични уговор, што је супротно ставу бх стране, заправо Савета министара БиХ који сматра да „прво треба извршити идентификацију границе па тек онда разговарати о њеним, могућим, корекцијама”.

Обрадовић верује у успех рада овдашњих комисија из разлога што су у међувремену одређени споразуми потписани, или су пред потписивањем, што отвара могућност долажења и до другачијег начина решавања четири спорне тачке.

„Размена територије, односно корекција границе није једино решење и не треба то ултимативно постављати. Проблем пруге Београд – Бар, која једним делом пролази кроз територију БиХ може се решити, на пример, међудржавним договором, као што је то урађено и у неким другим случајевима”, сугерише он.

Да ли су ставови србијанске стране, како тврди наш саговорник, „мекши”, или не, то је мање важно у односу на разлоге због којих се могућност територијалне размене не може баш тако олако игнорисати, а још мање представљати као „нови српски тајни план о етничком чишћењу”, како је то својевремено изјавио Мухарем Цукле, председавајући бивше Комисије за границе БиХ.

Неспорно је да део пруге Београд – Бар, од Јабланице до Штрбаца, пролази територијом БиХ, да хидроелектрану „Зворник”, која припада Србији, граница дели на два дела, као што дели и хидроелектрану „Бајина Башта”. Село Саставци, односно засеок Међуречје на делу границе прибојске и руђанске општине, које територијално припада БиХ, али је са свих страна окружено територијом Србије, опет је прича за себе. У Саставцима живи око 1.400 житеља, од којих две трећине живи на територији прибојске општине и свакодневно четири пута прелазе границу да би стигли до посла или школе. У Међуречју, дакле на територији БиХ, живи тек 150 становника, окружених локалним институција и организацијама на којима стоји натпис СО Прибој.

Сарајевски медији су, такође, известили да су након четири године настављени разговори државних комисија за границе. Међутим, неки од њих, „Сан” на пример, искористили су и ову прилику како би се, на њима својствен начин, „обрачунали” са српском страном.

„Занимљиво је да србијанску делегацију на разговорима о граници предводи Здравко Понош, бивши генерал којег је својевремено са функције начелника Генералштаба Војске Србије сменио србијански председник Борис Тадић”, наводи „Сан” и објашњава да је Понош смењен зато „што је критиковао политику одбране и начин трошења буџетских средстава, због чега се сукобио са министром одбране Србије Драганом Шутановцем.

Душанка Станишић