Од нашег дописника
Подосоје – Никада Дане Маријанац не би дочекао госта а да му не подари причу о свом деди Сими који је са јањске заравни, подно планине Виторог, недалеко од Шипова, кренуо у свет у коме је, иако сељаче, стигао чак до кабинета Милана Стојадиновића. Радикал по политичком опредељењу постао је неко и нешто у Стојадиновићевој влади.

„Бог му је дао памет и умеће да живот пун чемера учини лепшим. Преносио је то и на наследнике... Кад су код нас радили најамници, отац би ми говорио да ’њихова дневница никада не сме заноћити у нашој кући’. Све што су ти надничари зарадили морало им се одмах платити. Јер како сутра звати људе да ти раде, ако их ниси платио за оно што су јуче зарадили. То је мудрост нашег сељака са којом је и деда Симо отишао из Јања”, прича Дане.

Из Јања у свет отишла су и Данетова деца – попут сина му Милана, данас Новосађанина заљубљеног у родни крај.

„Јањ сањам и када дођем. Пробудим се па ме страх да је то онај сан који сањам у Новом Саду. Када оно око мене огњиште са синоћ угашеном ватром. И пријатељи дошли, као некад, у косидбу. И песма под мојим Виторогом... Зар да се то заборави. Једва чекам године када ћу се вратити у родни крај”, усхићено казује Милан.

У Јањ, у засеку Подосоја, по ко зна који пут дошао је и Дарко Миличић, звезда НБА лиге. Из Њујорка и одаја ,,Никса” дошао је у Подосоје... Недалеко од куће у којој је провео детињство гради нову и већу.

„Волим да сам са својим људима... Нити глумим нити покушавам да радим оно што не умем. Умем да играм кошарку и да волим Србију и Србе... Све остало је пролазно и смешно. Данас сам у Њујорку, у којем радим као и многи други. Ту сам на одређено време. Међутим, вечно сам са својим народом. Са сликама из свог детињства проведеног у Јању”, прича Дарко.

И јањског делију тешко боли неправда према српском народу. И бомбардовање Србије и оптужбе и подозрење светске јавности... Све му то не мало тешко пада. „У Америци не причам о томе. Не желим да причам било шта о мојој земљи и мом народу људима који ништа не разумеју. Нећу да на силу терам неког да прихвати истину. Она остаје у мени. Подарићу све то мом сину Лазару кад порасте”, наставља Дарко Миличић.

Постао је Дарко ове године и витез Јањског вишебоја, који су у родном крају први пут организовали Милан Маријанац и Удружење Јањана из Новог Сада. Пред десетак хиљада људи наступао је и Дарко Миличић, Американац из Јања. Предводио је екипу сељана у навлачењу конопца. Испали су у другом кругу, али су побрали највише аплауза.

Рођак му Крсте остао сам у јањском засеоку Подосоје. Данас у Подосоји нема ниједног од око две стотине Миличића колико их је овде било пре педесетак година, а и ниједног од дванаест млинова на сеоском потоку...

„Није село где деца не плачу...Није село где нема регрута... Нити је село где нема младих невеста. А свега тога је било у Дарковом и мом Подосоју. Хвала ти, боже, што нико од наших потомака није заборавио дедовину. Ето, неки дан ми је био унук из Канаде, где живи са својом породицом... Дошао код мене да послуша и запише причу о Подосоји...Био сам пресрећан када сам видео колико га све то интересује”, закључује Крсте Миличић.