Бебе одрастају у некој врсти „стерилног окружења”. Управо ту чињеницу многи лекари криве за слаб имунитет најмлађих и све већи број оболелих од астме и алергија.

Према једној од постојећих „хигијенских хипотеза”, људски имунолошки систем развијен је да се сналази у свету засутом бактеријама. Ако се у најранијем детињству не сусретне са бактеријама и микробима, организам једноставно не може да научи како да успостави механизам заштите, пише часопис „Њу сајентист”, а преноси агенција Фонет.

Недавно је установљено да хроничне упале због неотпорности повећавају ризик да се оболи од дијабетеса, можданог удара и срчаних обољења. Може ли се, онда, „хигијенска хипотеза” применити и у овим случајевима? Да би дао одговор на ово питање, Том Мекдејд, епидемиолог са Медицинског факултета Нортвестерн универзитета у Еванстону, у држави Илиноис, обавио је са групом колега анализу здравствених картона који региструју здравствено стање 1.534 деце, од њиховог рођења, у граду Цебу на Филипинима.

Истраживачима је био интересантан податак да у овом граду не постоји на хигијенском плану ништа што би се поредило са санитарном бригом каква се примењује у индустријски развијеним земљама.

Кад су деца из контролисане групе напунила 20 година, Мекдејдова екипа могла је да испита стање Ц-реактивног протеина (ЦРП), маркера за свеколике хроничне болести и упале, у њиховој крви. Пронашли су готово невероватне детаље: што су деца пре напуњене две године више долазила у додир са разним патогенима, бактеријама и микробима, она су са напуњених 20 година имала мање ЦРП. Сваки случај дијареје у том узрасту за 11 одсто умањивао је могућност да се касније повећа ниво ЦРП; свака два месеца која би деца провела окружена животињским фекалијама смањивала су појаву ЦРП за 13 одсто. Само рођење у области погођеној сушом, у окружењу пуном прашине и прљавштине, за трећину је смањивало ризик повећања нивоа ЦРП у крви.

На основу ових открића, Мекдејд је закључио да изложеност бактеријама и микробима у најранијем детињству може редуцирати хронична обољења и упале у каснијем животу а тиме и могућност да организам постане домаћин озбиљној инфекцији. „Ова открића су у складу са утицајем бактерија на развој имунитета”, сматра Ричард Гало, имунолог са Универзитета Калифорније у Сан Дијегу.

Мекдејд се нада да ће се једног дана бебе моћи излагати „заштитном утицају бактерија а да се при том не суоче с ризиком заразе”.

У међувремену, он заговара мање савршен приступ: „Ако моје двогодишње дете испусти храну на под, ја ћу му мирне савести дозволити да то подигне и настави да једе”.